Релативно добра преговарачка позиција Србије

Процес приступних преговора Србије са ЕУ укључује више кључних корака од којих су најважнији – усвајање закона у складу са регулативом ЕУ, припрема за њихову имплементацију и усвајање правних, административних и других реформи неопходних да би Србија испунила услове за приступ, познатије као критеријуми приступања ЕУ. Преговори не могу да почну док Европски савет не усвоји мандат или оквир преговора.

Kада почну, преговори ће се водити између министара и амбасадора земаља европских влада и преговарачког тима Србије кроз такозвану међувладину конференцију, уз које ће се паралелно одржавати редовне консултације и преговори на стручном нивоу између представника Европске комисије и наше земље. Преговори о 35 поглавља састоје се од више различитих елемената. Прво, Европска комисија треба да изврши аналитичку оцену и преглед усклађености националног законодавства у оквиру свих 35 поглавља са правном тековином ЕУ, што је познатије као скрининг. Ова фазе преговора ће се завршити закључком Европске комисије о томе да ли је Србија спремна да отвори директне преговоре или има потребе за такозваним прелазним периодом како би наша администрација у потпуности ускладила и применила законодавство.
На основу извештаја о скринингу, уколико је то неопходно, Европска комисија ће за одређена преговарачка поглавља дефинисати почетна мерила која је неопходно претходно остварити да би дошло до отварања конкретног поглавља за преговоре. Мерила могу бити ревидирана или допуњена, нарочито уколико Србија буде дуго преговарала, а у међувремену ЕУ усвоји нове прописе у тој области.
Почетна мерила најчешће представљају препоруке за усвајање стратешких и акционих планова; усвајање законских и подзаконских аката; усвајање уговорних обавеза са ЕУ и успостављање или унапређење одређених административних и институционалних капацитета.
Пре него што преговори почну, Србија ће морати да достави своју позицију у којој треба да објасни на који начин намерава да преузме и примени тековину ЕУ у одређеном поглављу уз опис административних способности. Заједничка преговарачка позиција ЕУ доноси се једногласно унутар Савета ЕУ на основу нацрта преговарачке позиције коју припрема и предлаже Европска комисија, имајући у виду преговарачку позицију Србије. За већину поглавља, ЕУ ће поставити закључне критеријуме који морају бити испуњени пре него што се преговори у вези са одређеним поглављем заврше. Што се тиче поглавља 23 (право и фундаментална права) и 24 (правда, слобода и сигурност), комисија ће вероватно тражити да ова поглавља буду отворена на основу акционих планова, са мерилима која мора да буду испуњена пре него што се успоставе закључни критеријуми.
Брзина преговора Србије са ЕУ зависиће од ефикасности успостављана реформи и усклађености националних закона са законима ЕУ.
Након постизања договора између Србије и ЕУ о сваком поједином преговарачком поглављу, уз испуњеност предуслова за његово затварање, оно ће се затворити, а формалну одлуку о томе доносиће међувладина конференција на министарском нивоу. Све до склапања Споразума о приступању, ако се у том поглављу правне тековине донесу битно нови прописи или ако Србија не испуни предуслове и обавезе које је преузела за то преговарачко поглавље, постоји могућност његовог поновног отварања.
Преговори у оквиру посебних поглавља не могу бити затворени док свака влада земље ЕУ не изрази задовољство поводом напретка Србије у појединој области, а на основу анализе Европске комисије. Преговори се могу сматрати завршеним онда када је свако поглавље затворено.
Србија ће ступити у пуноправно чланство онда када се договори Споразум о приступању. Тај споразум ће садржати детаљне услове приступа, али и све прелазне оквире и рокове и детаље финансијског аранжмана. Споразум није обавезујући све док га не усвоји Европски савет и Европски парламент, Србија не потпише заједно са сваком земљом чланицом ЕУ и док га чланице не ратификују у сладу са својим уставним правилима.
Позиција Србије за почетак преговора је релативно добра. Србија је добар део реформи већ спровела и усвојила одређене законе. Србија већ дуже време имплементира трговински споразум потписан са ЕУ 2009. године. Брзина напретка Србије у преговорима зависи, пре свега, од политичке ситуације и напретка успостављања односа са Косовом. Србији је потребан динамичан, искусан, ефикасан технократски тим са снажним лидером који ће да води Србију кроз дуг и напоран процес преговора. У исто време, Србији треба стабилна влада са искусним државним кадром који ће да настави процес реформи и усклађивања нашег законодавства са тековинама ЕУ.
Стручњак банке ЕУ за финансирање инфраструктурних пројеката у Србији и земљама западног Балкана