Сребрна река од милион лименки

Од нашег специјалног извештача
Ворингтон, јуна – Шта повезује навијача Манчестера и посетиоца Егзит фестивала у Новом Саду? Њихова "тајна" веза је употребљена амбалажа од алуминијума, јер и љубитељ фудбала и љубитељ концерта воли да пије из – лименке.
Колико је рециклажа важна одавно су схватили не само еколози већ и економисти, а текстови на ову тему могу да се прочитају готово свакодневно, чак и када повод није 5. јуни, Светски дан заштите животне средине.

На том пољу данас су у Европи најдаље отишле скандинавске земље. Код њих је проценат рециклаже алуминијумских лименки већи од 80 одсто. У Шпанији, Немачкој, Пољској, Турској, тај проценат је између 50 и 60 одсто, док Британија, Италија, Француска и Грчка рециклирају до 50 одсто лименки са тржишта.

Лидерску позицију у свету заузима Бразил. У овој земљи 97 одсто лименки живи вечним животом захваљујући сакупљању и рециклажи. Следе Јапан, Канада. Објашњење за успех сиромашне земље самбе и фудбала у прикупљању и рециклажи лименки јесте да је управо незапосленост подстакла нову индустријску грану од које живи 160.000 људи.

Србија је тек на почетку и са скромним, почетним процентима прикупљања, без одговарајућих закона, нема званичне податке.

А да би видели како то изгледа на лицу места, компанија Ball packiging и фондација Recan из Београда уз подршку Европске алуминијумске асоцијације организовали су за групу новинара београдских редакција студијско путовање о "Животном циклусу једне лименке" на северозапад Енглеске, где се рециклирају лименке сакупљене из читаве Европе.

Из погона компаније Новелис, светског лидера за рециклирање и израду алуминијума у ролнама, смештеног у Ворингтону, граду подједнако удаљеном од Манчестера и Ливерпула, на самој обали Манчестерског канала, свакога дана излази по 15 угланцаних гигантских блокова алуминијума тежине 27 тона.

Импозантни блокови дужине девет, ширине 1,5 и висине 0,9 метара настају топљењем 1,5 милиона лименки. Овај податак обавезно је исписан на блоку. Последњег дана маја, због новинара београдских редакција, овај натпис је био на – српском језику.

Енди Доран, главни менаџер Новелис рециклаже, објашњава да је компанија присутна на свих пет континената, у 11 држава и да имају око 13.000 запослених. Годишњи капацитет рециклаже је 30 билиона (10 на 12) лименки, што је довољно да се око планете обмота ланац више од сто пута. Капацитет погона у срцу Енглеске је 135.000 тона.

– Само у овај погон инвестирано је 28 милиона фунти. Највише пара, пет милиона фунти, утрошено је на постројење за спречавање емисије штетних гасова, односно оно што би испарило и загађивало ваздух у овој фабрици користи се за добијање енергије за рециклажу – каже Доран и додаје да је алуминијум материјал који се може бесконачно рециклирати.

Рециклажа папира је, примера ради, ограничена на шест до седам пута при чему се сваки пут смањује квалитет. Како је особина алуминијума бесконачна рециклажа, лименка која уђе у процес рециклаже поново се нађе у продавници већ за 60 дана.

– Овај метал је јединствен по томе што рециклажом исплаћује сопствене трошкове сакупљања и обнављања. Такође, рециклажа штеди 95 одсто енергије у односу на производњу алуминијума директно из боксита, а тиме се смањује за 97 одсто емисија штетних гасова – наводи Доран кључне, по заштиту животне средине, благодети рециклирања.

Сам процес тече од пријема балираних, сабијених лименки у брикетима које се најпре секу на комадиће величине новчића. Следи топлотно "чишћење" од боја на температури од 550 степени, затим се лименке топе на 700 степени Целзијуса и од њих поново настаје течни алуминијум. Сребрнаста река отиче у калупе и након хлађења водом блокови су спремни за транспорт.

Блокови из Ворингтона, у које се претапају лименке сакупљене из читаве Европе (само једна четвртина сакупи се у Великој Британији) одлазе у Немачку. Даљом обрадом праве се алуминијумске фолије за ауто и авио-индустрију, грађевинарство, од њих се производе нове лименке...

Андријана Цветићанин

-----------------------------------------------------------

Само 20 доктора из екологије

Србији ће бити потребно од 20 до 30 година да достигне европске стандарде у области управљања и одлагања отпада и отпадних вода, указано је јуче на регионалној конференцији "Животна средина ка Европи" у Привредној комори Србије.

Председница невладине организације "Амбасадори животне средине" Анђелка Михајлов истакла је да Србија "још нема ни десет одсто закона из области животне средине", које би требало да донесе у процесу прикључивања Европској унији.

Нашој земљи ће бити потребно око 2.000 стручних људи из области заштите животне средине да би урадила све што треба за процес приступања ЕУ, указала је Михајлов.

Она је истакла да је у Србији, у протеклих пет година, у тој области дипломирало, магистрирало или докторирало, само око 20 људи.

Михајлов је подсетила да наша земља још није ратификовала Кјото протокол, чиме је "пропустила шансу да уђе у његове механизме до 2012. године", а они предвиђају да се развијене земље "искупе" за загађење тако што ће улагати у технологију у мање развијеним земљама.

Она је најавила и да ће у Београду у октобру бити одржана 6. паневропска министарска конференција под називом "Животна средина за Европу".

Секретар Одбора ПКС за заштиту животне средине Душан Стокић истакао је да ће Србији, у процесу придруживања ЕУ, бити потребно више од четири милијарде евра инвестиција у развој инфраструктуре у области заштите животне средине.

Он је указао да је у време приступања ЕУ, Словенија у ту област уложила 2,7 милијарди евра, а Пољска више од четири милијарде. Стокић је додао да ће Србији након потписивања Споразума о стабилизацији и придруживању бити отворени фондови из којих ће моћи да "повуче" новац и за те намене.

Према његовим речима, Србија још нема неколико закона кључних за област животне средине, као што су закон о управљању отпадом, закон о амбалажи и амбалажном отпаду, закон о заштити ваздуха и закон о управљању хемикалијама.

Дводневна регионална конференција, трећа по реду, посвећена је темама - млади и одрживи развој, рециклажа и чврсти отпад...

Конференција је укључена у званичну листу догађаја Уједињених нација којима се обележава Светски дан заштите животне средине, 5. јуни.