Субота, 20.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Први сусрети с Дел Понтеовом без изјава

Први сусрети с Дел Понтеовом без изјава
После једночасовног састанка нико од учесника није давао изјаве (Фото Бета)

Главна тужитељка Хашког трибунала Карла дел Понте која је јуче допутовала у четвородневну посету званичном Београду, разговарала је са премијером Србије Војиславом Коштуницом. Након разговора у згради Владе Србије, који је трајао око један сат, нико од учесника састанка није давао изјаве. У саопштењу из кабинета премијера наводи се да је Коштуница у разговору са Дел Понтеовом подсетио да је окончање сарадње са Трибуналом у Хагу један од пет приоритета рада владе, те да та чињеница "најбоље говори да постоји јасна политичка воља и решеност да се у најкраћем року у потпуности оконча сарадња са Трибуналом".

Коштуница је, како се наводи у саопштењу, указао и да ће са формирањем Савета за националну безбедност бити појачана активност свих државних органа како би се што пре завршила сарадња са Трибуналом и да је решавање случаја Здравка Толимира важан корак у том правцу.

Главни тужилац Хашког трибунала Карла дел Понте је на састанку са премијером Србије нагласила да је за Трибунал неопходна пуна сарадња Србије како би у што краћем року сви оптужени били у Хагу.

Дел Понтеова је сусретом са Коштуницом започела серију разговора у којима ће са државним врхом Србије размотрити напредак у сарадњи са Хашким трибуналом.

У току јучерашњег дана она се састала и са председником Националног савета за сарадњу са Хашким судом Расимом Љајићем, са министром спољних послова Вуком Јеремићем и тужиоцем за ратне злочине Владимиром Вукчевићем.

Како је пренео Б92, одмах по уласку у канцеларију тужиоца Владимира Вукчевића, хашка тужитељка му је ставила на сто плакат са именима и фотографијама петорице преосталих оптужених. Према њеним речима, сви се они, са изузетком Властимира Ђорђевића, налазе на територији Србије.

Према најавама, Дел Понтеова ће се током боравка у Београду састати и са председником Србије Борисом Тадићем, шефовима ВБА и БИА, као и министрима одбране, правде и унутрашњих послова након чега ће поднети извештај о сарадњи Београда са Хагом, после чега би требало да буде одређен и термин за обнову преговора о стабилизацији и придруживању Европској унији.

Током јучерашњег састанка Дел Понтеове и Коштунице, пред зградом владе окупило се око 20 чланова породица Удружења киднапованих, заробљених и убијених цивила, војника и полицајаца током рата на Косову, који су носили слике страдалих и несталих чланова својих породица и тражили да разговарају са главном хашком тужитељком.

Како су пренеле агенције, пошто им је речено да Карла дел Понте нема времена за састанак, представници Удружења затражили су пријем код премијера Србије.

Иначe, чланови овог удружења протестовали су испред Владе Србије и приликом њене посете у фебруару прошле године.

Ова посета Карле дел Понте Београду уједно би требало да буде последња, будући да јој у септембру истиче други мандат на месту главне хашке тужитељке. Током претходних седам година, њене оцене о сарадњи Београда са трибуналом биле су различите.

У септембру 2001. године, пошто је Слободан Милошевић пар месеци раније пребачен у Схевенинген, изашла је насмејана пред новинаре са премијером Србије Зораном Ђинђићем и српским министром правде Владаном Батићем. "Веома сам задовољна, што српске власти, из српске владе, имају времена да са нама разговарају о сарадњи…", рекла је тада.

Како су објавили неки медији, њој је те недеље било лепо у Београду, за разлику од претходног пута када је у марту, исте године, имала неугодан сусрет са председником СРЈ Војиславом Коштуницом. Ипак, оба ДОС-ова табора тада су одахнула када се испоставило да она није дошла по "главу" тадашњег председника Србије Милана Милутиновића, нити по било коју од 15 глава, које је Хаг тада тражио од југословенских власти.

"Није било ултиматума, притисака, није поменуто апсолутно ни једно име. Све је било изнад наших очекивања", изјавио је тада Батић.

У априлу 2002. године поново је дошла у Београд. Тада је Ратко Младић био једна од главних тема разговора, али је одбила да о томе новинарима нешто више каже.

О бившем команданту Војске Републике Српске је 20. новембра 2002. године у Београду разговарала само са представником Генералштаба ВЈ Бранком Кргом, који, како је рекла, није негирао информације да се Младић слободно креће по Србији.

И 17. фебруара 2003. године Дел Понтеова одлази незадовољна због одсуства сарадње власти Србије и Црне Горе са судом у Хагу, иако су тада из кабинета званичника и Србије и Црне Горе стизала саопштења да је у разговорима са главним тужиоцем Трибунала изражена спремност на пуну сарадњу с Хагом.

А онда долази до њене радне посете 19. маја 2003. године и, чинило се, правог преокрета. "Данас вероватно можемо говорити о новој ери односа између Београда и Хага", рекла је. Она је тада дала и прву званичну изјаву о могућности пребацивања појединих судских  процеса из Хага у Београд, уз услов да се усвоји Закон о ратним злочинима.

Премијер Србије Зоран Живковић је најавио да ће закон убрзо бити донет, и додао да је Дел Понтеова донела осам кутија докумената о злочину над хрватским заробљеницима на фарми Овчара код Вуковара.

Аналитичари су тада оценили да њена посета доказује да је у сарадњи између "светске престонице правде" и главног града СЦГ дошло до значајног помака откад је акцијом "Сабља" после убиства премијера Зорана Ђинђића почела незванична сарадња и размена података и обавештења.

Пре тог доласка у Београд Дел Понтеова је у Женеви изјавила да је желела да у Београду присуствује сахрани свог пријатеља Зорана Ђинђића. Али, "најпре ми је министар Свилановић дао до знања да нисам пожељна, а затим је потврда те информације стигла и од владе у Београду. Није важно, Ђинђића сам сматрала за личног пријатеља и на његов ћу гроб отићи сама када будем у Београду", рекла је.

Председник СЦГ Светозар Маровић је тада најавио нова дела у наредним недељама и месецима, којима ће власти у Београду "јасно показати" опредељење за пуну сарадњу са Трибуналом.

"Будућност ће показати да ли је то истина, али ја у то не сумњам – мислим да ће ускоро бити остварени позитивни резултати", казала је Дел Понтеова.

Али, већ приликом њене наредне посете Београду, почетком октобра 2004. године, Дел Понтеова је обавестила председника Србије Бориса Тадића да је сарадња наших државних органа са Трибуналом драматично лоша и да се налази на најнижој тачки.

Од октобра 2004. године до њене наредне посете, 29. септембра 2005. године пребачено је 16 оптуженика у трибунал и Дел Понтеова је најзад изразила задовољство сарадњом Београда са тим судом. Ипак, указала је да се шест бегунаца још увек налази на слободи и да су они вероватно у Србији. А већ три месеца касније, приликом њене посете 8. децембра 2005. године, изјавила је да је скандалозно Младић и Радован Караџић још нису ухапшени.

После једноипочасовног разговора са Дел Понтеовом премијер Коштуница се новинарима обратио смиреним тоном. "Нашалили смо се госпођа Дел Понте и ја, па смо сарадњу Србије са Хагом упоредили са чашом воде. Чаша је скоро пуна и треба јој још само мало до врха", рекао је сликовито.

У фебруару прошле године са српским званичницима је опет разговарала о Младићу. Министар Одбране Зоран Станковић гошћу из Хага је упознао са деловима извештаја ВБА. Ипак, пошто је оценила да "Влада Србије ради нешто, али не ради довољно" она је затражила од Европске уније да прекине преговоре са СЦГ због несарадње са Хагом.

У једном интервјуу који је објављен јулу прошле године, осврћући се на свој последњи сусрет са премијером Коштуницом изјавила је: "Не желим да улазим у полемику са њим! Сећам се само да ми је чврсто стегао руку и рекао да ће ми дати Младића и да ће Младић бити у Хагу!".

Иако су се у домаћој јавности већ чуле процене да би, имајући у виду прошлонедељно хапшење генерала Здравка Толимира, извештај Дел Понтеове о сарадњи Београда с Трибуналом овог пута могао да буде позитивнији, после јучерашњих првих сусрета са српским званичницима, незванично се могло чути да је била шкрта на похвалама.
Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.