Корак мање и пада граница од 48 секунди

Уз трубаче и „Ево зоре...” на Аеродрому „Никола Тесла” дочекани су Емир Бекрић, освајач бронзане медаље на 14. светском првенству у атлетици и његов тренер Мирјана Стојановић. На челу атлетске породице која је приредила дочек био је председник АСС Веселин Јевросимовић, али били су ту и млади атлетичари Новог Београда у којем је поникао са транспарентом „Светска бронза – српско злато”, представници Министарства омладине и спорта, Олимпијског комитета, Спортског савеза Србије, АК Партизан, Атлетског савеза Београда...

честитке, загрљаји, цвеће и конференција за многобројне представнике медија.

Емир Бекрић је сталожено прошао још једном кроз своје три трке у Москви, а посебно финалну, која се у Србији већ „одвртела” стотинак пута:

– Био сам смирен на старту иако је поред мена стајао Калсон, двоструки вицешампион света, затим Санчез и Клемент, двоструки шампиони света... Говорио сам себи: Стићи ће те Калсон, али не дозволи да те претекне. Тако је и било, а кад ме је достигао рекао сам: Сад га држи. Тада смо ушли у последњих 100 метара, чио сам публику и као да сам добио додатну енергију, а када сам прошао циљем знао сам да сам урадио нешто велико, али тек кад сам видео семафор и резултат 48,05 доживео сам невероватан налет емоција. Чуо сам да је и овде настала права „лудница”. Ако сам ја за то крив, могу да обећам да неће бити последња.

Ни у свечарској атмосфери 22-годишњи рекордер није заборавио оне који су му помогли да стигне до светских висина:

– Ништа од свега овог не би било без моје друге мајке, мог тренера Мирјане Стојановић. То је госпођа која је од мене направила ово што сам данас. У свему имали смо подршку Олимпијског комитета, Министарства омладине и спорта, Атлетског савеза Србије, много година и Атлетског клуба Нови Београд, мог „Алфа универзитета” и, наравно, Александра Шапића и Општине Нови Београд, који су ме наградили станом. Имам свој мали мир, своју базу из које сам у Москву дошао ментално спреман. Захвалан сам и физиотерапеутима, лекарском тиму на челу са доктором Момом Јаковљевићем, Удружењу за интегративну медицину и доктору Момиру Ђунићу, који су ми помогли да развијем своју снагу...

Као и њен пулен, и Мирјана Стојановић је захвалила на дочеку и свима који су помогли да Емир Бекрић стигне до ових висина, подсетивши да је било и времена кад су били сами:

– Ове године основни циљ нам је било злато на Европском првенству за млађе сениоре, да Емир постане најбољи у свом узрасту, а да сезону завршимо пласманом у финале Светског првенства. Он нас је све изненадио, па и мене. После полуфинала рекла сам му да ни сам не зна колико брзо може да трчи, а дуго после финала нисам знала с којим је резултатом освојио медаљу. И то је било изненађење. Емир има особину по којима се разликује од других тркача: без обзира на притисак може да се фокусира на оно што је најбитније.

Сада је најбитнији одмор, а на питање када ће се Емир Бекрић, с обзиром да је серијом од пет државних рекорда у овој години стигао до фантастичних 48,05 секунди, спустити испод границе од 48 секунди Мирјана Стојановић је одговорила:

– За мене је граница од 49 секунди била најбитнија и кад ју је срушио на Медитеранским играма у Мерсину и освојио злато била сам најсрећнија. За јавност важне су медаље, а за тренере резултати. Сада смо дошли на 48,05 а на почетку сезоне питао ме је шта је потребно да уради да би трчао 47,70 секунди. рекла сам му то и он то зна и то је тајна која се открива, али сад је свима јасно да он може и испод 47,70. Нећемо журити. Желимо да то оствари када буде битно, на Олимпијским играма у Рију...

Бекрић, је имао спреман одговор:

– Желим да се прво усталим на овој брзини, а затим да променим ритам трчања и да између сваке препоне идем са 13 корака, као и да до прве препоне стижем са 20 а не са 21 кораком, јер ће ми само то повећати брзину за 25 стотинки.

Већ тај корак мање води га испод границе од 48 секунди...

Ж. Б.

-----------------------------------------------------------

Пријем код председника

Председник Републике Србије Томислав Николић примио је јуче Емира Бекрића и његовог тренера Мирјану Стојановић, као и делегацију коју је предводио председник Атлетског савеза Србије Веселин Јевросимовић.

Председник Николић је искористио прилику да још једном честита Бекрићу на освојеној бронзаној медаљи на Првенству света и истакао да њега овај резултат није зачудио, јер је од тренутка када га је упознао био сигуран у његов таленат и потенцијал.

Емир Бекрић је рекао да се атлетиком бави из љубави, јер жели да помера личне границе и постиже што боље резултате за Србију. „Овај успех је резултат дванаест година напорног рада и цео мој тим заслужује национално признање”, истакао је Бекрић.

Председник Николић је додао да за овакве резултате треба подићи награде, како би биле подстицај осталим спортистима.

-----------------------------------------------------------

Амела Терзић: Жао ми је, али биће боље

На сусрету с новинарима говорили су и наша рекордерка Амела Терзић и њен тренер Рифат Зилкић. Иако Терзићева није пребродила квалификације заслужила је то, јер испунити норму за учешће на Светском првенству са 20 година, већ је велики подвиг.

– Жао ми је што нисам била успешнија, али верујем да ћу у будућности постизати добре резултате у сениорској конкуренцији, као што сам то чинила до сада – рекла је Амела Терзић, шампионка Европе на 1.500 м за млађе сениорке.

Рифат Зилкић, је прво честитао свим јунацима из Москве, истакао добру атмосферу у целој екипи и додао:

– Нисмо се снашли на првом великом сениорском такмичењу, али на следећем биће много боље.