Чиновници подижу просек плате у Србији

Просечна зарада без пореза и доприноса исплаћена у јуну била је 44.394 динара или око 390 евра, податак је Завода за статистику Србије. Рекло би се да срећници који имају легалан посао, у просеку, нису лоше плаћени. Саопштења званичне статистике о кретању плата и стандарду редовно су тема различитих коментара. Јер, просек је ипак – само просек, а колико год било непристојно завиривати у туђи новчаник, сви би да знају „ко гули само купус, а колико је оних који стално једу месо”.

Према подацима Николе Алтипармакова, члана Фискалног савета, мање од просека добија 63 одсто запослених. Више од две просечне плате кући однесе осам одсто, а више од три плате непуна три процента запослених. Упућени тврде да се већ деценијама не мења ранг-листа запослених по висини нето зарада.

У јуну ове године било је запослено 1.723.459 људи. Гледано по делатностима, највеће плате у том месецу, као и обично, примили су запослени у рударству, производњи и дистрибуцији електричне енергије, финансијама, стручним делатностима и они који баратају некретнинама. На текући рачун 188.469 запослених у наведеним областима рада, у којима преовлађују јавна предузећа, банке и осигуравајућа друштва, у том месецу „легло је” у просеку 67.624 динара, а њихов укупан фонд зарада био је тежак 12,7 милијарди.

Тачно 373.713 запослених у државној управи, образовању издравству у јуну су примили у просеку по 45.696 динара, а њихов фондзарада износио је око 17 милијардидинара.

У свим осталим делатностима у јуну ове године било је легално запослено 783.036 људи, за 431 особу мање него у истом месецу прошле године. Њихова просечна плата у том месецу била је 37.506 динара, а укупан фондзарада 29,4 милијардидинара.

Невоља је што од тог броја самооко 300.000, илиоко 17 одстоодукупногбројазапослених, радиуиндустрији.

– Веће плате у јавном сектору, у односу на приватни, последица су квалификационе структуре запослених у државној служби у којима је више факултетски образованих – указује Мирослав Здравковић, уредник портала макроекономија.орг.

– Плате у јавном сектору веће су него у приватном и у већини европских земаља, с тим што то одступање није највеће у Србији. Изузев Црне Горе, у свим бившим југословенским републикама просечна плата у државној управи већа јеод просечне зараде свих запослених. Та разлика је највећа у Босни и Херцеговини – 37,5 процената, следи Србија у којој је просечна плата у државној управи за 20,2 одстовиша него у приватном сектору.

Уз подсећање да су ниске зараде, по правилу, резервисане за запослене у производњи, Милојко Арсић, главни и одговорни уредник „Кварталног монитора” Фонда за развој економске науке,каже да њихове зараде одређује тржиште и оне су у складу с њиховом продуктивношћу.

– За разлику од њих, већина запослених у јавном сектору прима више него што ствара и доприноси друштвеном богатству, али су зато међу њима закинути високи стручњаци, на пример хирурзи. Они више вреде на тржишту него што су плаћени – тврди Арсић. – Запослени у приватном сектору изложени су жестокој конкуренцији и слабо су синдикално организовани, а за разлику од добро организованих у јавном сектору, који успешно бране свој материјални положај.

Арсић верује да би се праведнија расподела између јавног и приватног сектора могла постићи када би се садашње издвајање од 10 бруто домаћег производа (БДП) свело на осам процената и контролисало кретање висине фонда плата и броја запослених, а не просечна плата. Према његовим речима, колико год плате и пензије биле ниске, најгоре је онима који су без посла.

У Министарству за локалну самоуправу и регионални развој посебно указују на ниске зараде запослених на југу Србије.

Никола Алтипармаков подсећа да Србија издваја шест одсто БДП-а за државне плате и пензије више од просека земаља Источне Европе и да је то неодржив терет за приватни сектор наше привреде „који једини може, и мора, да буде носилац привредног раста у годинама које долазе”.

Фискални савет је више пута указивао да су јавни дуг и фискални дефицит толико високи у Србији да их није могуће обуздати без задирања у две убедљиво највеће ставке буџетских расхода – пензије и плате у јавном сектору. Упркос томе, недавни предлог да се уведе солидарни порез од 10 одсто за износ који премашује плате од 40.000 динара и пензије од 25.000 динара – није прихваћен.

Александар Микавица

-----------------------------------------------------------

Нова расподела за нови раст

За нову економску политику која би произвела привредни раст, неопходна је нова расподела, указује професор београдског Економског факултета Михаил Арандаренко. Он подсећа да је држава у протеклој деценијиимала много више него сада, али је трошила још више.

„То није толико необично. Необичније је што је, два века после Француске револуције, узимала сразмерно више од сиромашних, а давала сразмерно више богатијима”, писао је Арандаренко. „Пореско оптерећење запосленог који је зарађивао само трећину просечне плате било је све до краја 2006. године сразмерно веће у односу на оптерећење радника с просечном платом, а терет пореза за запослене с месечним просеком био је и остао већи од пореског терета особе с приходом од десет просечних плата.