Идеологија и прошлост у објективу

Да фотографи данас нису само неми посматрачи и документаристи стварности него пре свега активни учесници и уметници који реагују на промене, показаће и изложба „Последице. Мењање културног пејзажа“, која се отвара 22. августа у галеријама „Подрум“ Културног центра Београда и „Ремонт”. Реч је о изложби савремене фотографије која је покренута на иницијативу Центра за савремену фотографију „Фотон” из Љубљане на којој се представља 37 уметника из региона, а кустоски тим чине Миха Цолнер, Мирјана Дабовић, Алберт Хета, Саша Јањић, Ана Опалић, Вала Османи, Зоран Петровски, Дејан Слуга, Сандра Витајић и Бранка Вујановић.

На изложби се представљају аутори од којих су неки расли у времену пре распада Југославије, а неки после тог периода. Изложба „Последице. Мењање културног пејзажа” истражује улогу фотографије у праћењу, документовању и тумачењу социјалних, економских, културних и политичких промена које су се догодиле на овом подручју у последње две деценије. Иако се сваки од аутора бави различитим сегментима тих промена, заједничко им је суочавање са темама од којих наше друштво бежи као и потреба да укажу на актуелне проблеме и њихове узроке. Полазна основа радова који ће бити представљени на овој изложби јесте однос старог и новог, запис постепених промена на поједином месту и последице идеологија на шири друштвени и физички пејзаж.

– Савремена фотографија избегава стилизовану „уметничку фотографију“ која је дистанцирана од савремене реалности и формално заглављена у мејнстрим манирима комерцијалне фотографије, а истовремено није више само ни документ. Она је интегрални део свеопштих друштвених и уметничких дешавања” – каже Саша Јањић, један од кустоса ове изложбе чији је поднаслов „Тенденције ангажоване постјугословенске савремене фотографије“.– Аутори у фокус стављају социјалне и економске теме које су настале као последица великих промена у свим постјугословенским друштвима, али и ратна разарања којима смо били изложени током деведесетих. Истражују и феномене као што су стварање нових националних идентитета, однос новог и традиционалног, руралног и урбаног. Важну групу тема представља интерпретација одређених историјских догађаја и њихових последица, нарочито из недавне болне прошлости, али и промене у нашим савременим друштвима. Теме, према томе, варирају у широком спектру од положаја кинеских досељеника у Србији (серија „Карта у једном правцу“ Милене Максимовић), преко бележења специфичних појава као што су сиромаштво изазвано ратом у Босни (серија „Два пута Божић“ Амера Капетановића), или места великих злочина и трагедија („Неплодна тла“ Сандре Виталић) па до еколошких тема (серија „Без наслова“ Лазара Пејовића) или проблема стварања нових националних митова (рад „60149 км“ Генца Кадријуа).

Изложба окупља кључне протагонисте ангажоване савремене фотографије, активне на територији бивше Југославије, у периоду од 1991. до 2011. године, али разлике између њих видљиве су пре свега у приступу проблематици. Непосреднији приступ савременој фотографији може се видети у радовима уметника као што су Виктор Шекуларац, Виган Нимани или Срђан Ковачевић.

– Они користе снепшот технику како би што једноставније представили одређени тренутак или ситуацију, сажимајући доживљај на инстант приказ – и тиме потцртавајући битно обележје савремене културе „тираније тренутка”. Са друге стране, код уметника попут Горана Мицевског, Силвестра Колбаса или Антонија Живковића ради се о дугогодишњим пројектима и серијама фотографија које су дуго рађене и пажљиво припремане – објашњава Саша Јањић.

Изложба траје до 14. септембра, a посетиоцима ће своје фотографије представити Домагој Блажевић, Борис Цвјетановић, Квендерсе Деда, Андреј Ђерковић, Томаж Грегорич, Мајлинда Хоxа, Астрит Исмаили, Роберт Јанкулоски, Генц Кадрију, Амер Капетановић, Силвестар Колбас, Срђан Ковачевић, Борут Крајнц, Ненад Малешевић, Горан Мицевски, Душко Миљанић, Бојан Мрђеновић, Паула Мур, Оливер Мусовик, Виган Нимани, Ана Опалић, Лазар Пејовић, Дарија Петковић, Иван Петровић, Марија Мојца Пунгерчар, Војо Радоњић, Јасенко Расол, Бојан Салај, Тарик Самарах, Мирјана Стојадиновић, Виктор Шекуларац, Дејан Векић, Сандра Витаљић, Борко Вукосав, Милена Зарић, Иван Зупанц и Антонио Живкович.

М. Ђорђевић