Девет дана који су потресли Србију

Четврти пут светски атлетски шампионат завршен је без иједног светског рекорда. Ни у Москви на 14. првенству света у атлетици, као ни у Атини 1997, Едмондтону 2001. и Осаки 2007. најбоље атлете света нису биле расположене за вансеријска достигнућа и компаније које су обећале премије од 100.000 долара сваком ко на стадиону „Лужники” постави светски рекорд добиле су бесплатну рекламу.

Истина, два пута нападани су светски рекорди. Неуспеле покушаје да савладају летвицу на досад недосегнутим висинама имали су украјински скакач увис Богдан Боднаренко на 2,46 м и светска рекордерка у скоку с мотком Рускиња Јелена Исинбајева на 5,07 м, а и по броју рекорда светских шампионата овогодишњи не може да се подичи. Једини рекорд светских првенстава у мушкој конкуренцији поставио је поменути Боднаренко (2,41 м), а у женској то је пошло за руком Рускињи Татјани Лисенко у бацању кладива (78,80 м) и женској штафети Јамајке 4 х 100 м (41,29 секунди), коју је предводила фантастична Шели-Ен Фрејзер-Прајс уз свог земљака, такође освајача три златне медаље, Јусеина Болта најбољи учесник шампионата.

У мушкој конкуренцији у 12 дисциплина постигнути су најбољи резултати сезоне у свету, а у женској у седам и уз ову констатацију може се додати реч „само” и можда и знак питања. Уобичајена поштапалица да се у сезони после олимпијских игара најбољи атлетичари и атлетичарке света помало одмарају пада у воду када се на пример погледају резултати из Берлина 2009. када су постигнута три светска рекорда и седам рекорда светских шампионата уз обиље континенталних рекорда, којих у Москви уопште и није било. Можда се бољи одговор крије у чињеници да је ИААФ у сарадњи са Светском анти допинг агенцијом пооштрила контролу употребе забрањених средстава и да су сви који су их користили или ухваћени пре доласка у Москву и суспендовани. Врх светског спринта је готово десеткован, Турска је остала без 31 такмичара и на Светском шампионату није забележен ни један допинг случај. У односу на претходне шампионате то је сасвим невероватан податак. У Берлину 2009. било је 15 позитивних на анти допинг контроли, а на прошлом шампионату у Даегуу 2011. чак 20.

Наравно, још није стављена тачка на Москву. Од свих учесника (око 1.900) узети су узорци крви и у сваком тренутку могу да буду тестирани и на данас непозната допинг средства, а током такмичења тестирано је и 500 узорака урина...

Ипак, Москва је надмашила претходне шампионате света, по броју земаља учесница са 203 (Севиља 1999. и Берлин 2009. имали су по 200 ), иако је најављивано да ће бити 2006, а анализа ТВ гледаности прва три дана шампионата (10, 11. и 12. август) наговештава могућност да и у овој области падне „рекорд светских првенства” са више од пет милијарди гледалаца. Не рачунајући домаћина шампиона Русију, највећи пораст гледаности био је у Немачкој (111 одсто), међутим они који су се бавили овим нису узели у обзир Србију у којој је интересовање гледалаца за светски шампионат било, по скромној процени, бар три пута веће него досад.

У девет московских дана који су потресли Србију наши јунаци постали су Ивана Шпановић, Емир Бекрић, Татјана Јелача, Асмир Колашинац, Михаил Дудаш...

Заслужено. Ивана Шпановић је трећим местом у скоку удаљ освојила прву медаљу за нашу атлетику на светским шампионатима, другу бронзу додао је фантастичном трком и резултатом Емир Бекрић на 400 м с препонама, Татјана Јелача и Асмир Колашинац изборили су финала, Михаил Дудаш је поправио државни рекорд у десетобоју (8.275 бодова), као уосталом Ивана Шпановић (6,82 м), Емир Бекрић чак два пута (48,36 у полуфиналу и 48,05 у финалу) и Татјана Јелача (62,68 м). А на 13 претходних шампионата пала су само два државна рекорда...

Резултати у Москви били су круна успешне сезоне започете на Европском првенству у дворани када је Колашинац освојио злато, а Дудаш бронзу, настављени бронзама Драгане Томашевић на Зимском купу Европе у бацањима и Оливере Јевтић на Купу Европе на 10.000 м, тријумфима Емира Бекрића и Амеле Терзић и бронзом Марије Вученовић на Европском првенству за млађе сениоре, три медаље на Медитеранским играма (злато Емир Бекрић, сребро Татјана Јелача и Драгана Томашевић)...

Сви они и њихови тренери заслужују честитке и подршку, још и већу од оне коју су досад имали од Атлетског савеза, Олимпијског комитета, Министарства омладине и спорта, својих клубова и локалних самоуправа, а право охрабрење за све њих и оне који ће доћи представља ужурбана изградња прве праве атлетске дворане у Београду и Србији која ће после много вапаја бити завршена – надамо се до почетка припрема за нову сезону у којој би наши атлетски јунаци требало да на Европском првенству у Цириху постигну још боље резултате него у Москви.

Ж. Б.