Сусрет старог и новог

Некадашња Палата Пензионог фонда и служитеља Народне банке на Теразијама 29 у Београду издваја се као најзначајније дело у архитектонском опусу Григорија Ивановича Самојлова, козака и једног од 40.000 Руса који су емигрирали у Краљевину Срба, Хрвата и Словенаца после тамошње револуције. Од тада (1921. године), па до смрти 1989. године, Григорије Самојлов даровао је Београду и многим другим градовима бивше Југославије многе грађевине. За шест деценија стваралаштва урадио је око 180 пројеката, а његовим најзначајнијим делом сматра се управо здање на Теразијама 29 које је недавно проглашено спомеником културе.

Новопечени споменик културе грађен је у периоду од 1938. до 1940. године и познат је као Палата биоскопа "Београд": у овој згради се налазио најчувенији предратни биоскоп. Грађена је као монументални угаони стамбено-пословни објекат. Распоред просторија прати угаону композицију зграде тако да су сва одељења организована око централног правоугаоног простора са полукружним завршетком. У архитектонском смислу у овом здању сажимају се два стилска опредељења: академизам и модернизам.

Материјал фасаде, њена троделна подела на централни и два бочна ризалита, као и хоризонтални венци сведоче о академском приступу. Фасада је, међутим, прочишћена у повученом приземљу – за улазе, вестивил и излоге коришћени су нови материјали, стакло и метал, а уобичајени архитектонски мотиви коришћени су на нов начин да истакну модерну вертикалност грађевине.

Биоскоп "Београд" је био декорисан у духу арт декоа, а у њему су биле разне новине: табла с лампицама које су означавале слободна места, лампица поред седишта коју активира рецепционер у случају да сте током пројекције добили телефонски позив, прва климатизација у граду, полукружни хол у огледалима, што ствара утисак пуног круга... Иначе, Самојловљева идеја како да се визуелно увећа простор од тада је у свим архитектонским уџбеницима нацртне геометрије.

На крају животног и стваралачког пута, Самојлов је пројектовао и преуређење овог биоскопа у – Позориште на Теразијама. То је уједно био и његов последњи рад.

Нови споменик културе који се налази на углу између Трга Николе Пашића и Теразија је објекат значајне архитектонске и културно-историјске вредности, једно од обележја Теразија.

У мере заштите старе и лепе зграде спада и очување свих декоративних елемената и задржавање аутентичности фасаде. Ипак, адекватним изменама биоскопске дворане добиће се модерно позориште, што подразумева највеће измене у зони бине и стварања новог простора за оркестар.

Повешће се рачуна и о очувању и одржавању репрезентативности главног улаза у позориште, али и још о понечему што ће допринети да зграда остане споља иста ко некад а изнутра прилагођена потребама модерног позоришта.