Фудбалско подземље и политичка елита

Шта размене тешких оптужби Томислава Караџића и Небојша Човића говоре о српском фудбалу, а шта о онима који повлаче конце на трибинама и стадионима ?Сукоб водећих људи српског фудбала оличен у размени „отворених писама” челника ФСС-а Томислава Караџића, потпредседника ФК Црвена звезда Небојше Човића и председника ОФК Београда Звездана Терзића – говори о очајном стању у српском фудбалу, али и никада разјашњеним политичким и економским бочним ветровима на популарни спорт. Ветровима који доприносе тешком стању српског друштва, можда и више него разоткривању тајни и злоупотреба у којем се наш најпопуларнији спорт већ дуго налази. Иако је у Човићевом писму „у помоћ” позван и Његош („Ко се топи хвата се за пјену”), један од највећих умова овог народа, остаје чињеница да нисмо много паметнији ни након овог обрачуна моћних фактора фудбалске Србије.

Овакву врсту препуцавања били смо у прилици да видимо и пре неколико недеља, у сукобу између РТВ Пинк и редакције „Блица”. И у том „рату”, из кога се много више сазна из саопштења друге стране, такође су се назирали политички обриси. Слично као што и сада политичари и њихови људи од поверења седе у највишим форумима српских фудбалских институција. Функционери СПС-а су и у Партизану и у Звезди, иако њиховог лидера, премијера Ивицу Дачића бије глас да штити интересе „црно-белих”. Са друге стране, шеф напредњака Александар Вучић и лично се ангажовао да пронађе решење за спас клуба из Љутице Богдана, дајући подршку Драгану Џајићу. Спекулише се и да је Караџић подршку затражио и од председника Томислава Николића, осведоченог навијача Партизана.

Остаје отворено питање – да ли је ово најава коначног расплета. Караџић је у свом писму поручио опонентима да нису, по плану који су „најавили још пре три месеца”, успели да сазову ванредну скупштину ФСС-а и да га смене. Што му не пружа никакве гаранције да неће у томе успети у следећем покушају.

До пре два месеца председник ФСС је имао пресудан утицај и над Заједницом суперлигаша. После јунске скупштине, када је на чело заједнице стао потпредседник ОФК Београда Драгољуб Лекић, Караџић је изгубио значајан део ауторитета. Превагу је однела струја Звездана Терзића, који је већ једном наследио Караџића на месту првог човека српског фудбала и поново фигурира као један од кандидата. Али, Терзићу се као препрека појављује то што се против њега и даље води судски процес.

Караџић, под чијом су ингеренцијом остале фудбалске судије, и даље покушава да врати Суперлигу под своје окриље, али је јунски пораз Миодрага Жуће Јанковића био упозорење за њега. Сада клубови покушавају да смене Караџића, користећи као један од инструмената његов пољуљани ауторитет, али и судијске грешке у првом колу првенства.

Други кандидат за председника ФСС-а Драган Џајић, не упушта се у ова препуцавања, у којима се користе шифроване поруке у стилу – знам све о теби. Тако се прича своди на лични обрачун Караџића и појединаца који желе да га смене. Толета, бившег председника Партизана, оптужују да ради против Црвене звезде и у корист свог бившег клуба, а да подршку добија од Дачића. Међутим јавност верује да Вучић највише поверења има према Џајићу.

За смену Караџића је неопходно да 27 људи из Скупштине ФСС покрене иницијативу за ванредну изборну скупштину.

Човић је обећао да ће судске надокнаде које буде добио од Караџића, пребацити психијатријској установи „Лаза Лазаревић”, али би злобници рекли да стање у домаћем фудбалу већ подсећа на ову институцију. Зато је потпредседник Црвене звезде у праву када каже да српска фудбалска кућа прокишњава, али нам ипак није открио ништа ново. А ускоро се могу очекивати и обилније падавине.