Аристотелова логика за шестогодишњаке

Када Селена узме у руке неку књигу, обавезно се упозна са њеним садржајем. Недавно је читала анатомски атлас и мајци почела да поставља питања о раду кардиоваскуларног система.

Не би то било необично да Селена Јаник из америчког Тенесија нема само три године. Њени родитељи Ерика и Кристи брзо су схватили да им је дете – необично. Девет секунди по доласку на свет, малена Селена је престала да плаче. Како је расла, све више је почела да показује изузетно интересовање за математику и читање.

„Као сасвим мала”, прича њена мајка, „показивала би ми на слова и питала ме како се изговарају. Онда би их комбиновала и изговарала тачно целу реч коју би видела у књизи”.

Када је Селена почела да показује интересовање и за аритметику, родитељи су је одвели код стручњака како би сазнали колико јој је коефицијент интелигенције. После положених тестова, испоставило се да је већи од многих на планети. Селену су позвали да се придружи Менси, Међународној асоцијацији талената, која окупља појединце са високим коефицијентом интелигенције (IQ). Успешно је прошла тестове у присуству представника ове организације.

Последњих година, све је више вести о деци са неуобичајено високим коефицијентом интелигенције, а малена Селена, заправо, није најмлађе дете чија је генијалност и званично забележена. Пре ње у редове Менсе „уписали” су се Елиз Тан Робертс, која је са две године знала имена 35 главних градова света и, такође, двогодишњи Адам Кирби из Лондона.

Адамов коефицијент је 141, а са две године зна таблицу множења, периодични систем, лако чита Шекспира, учи француски, шпански и јапански, и без проблема набраја све планете Сунчевог система.

Родитељи су обратили пажњу на његове необичне способности када је почео да чита књиге предвиђене за седмогодишњаке.

„Његове способности су невероватне”, прича Адамов отац Дин и додаје: „У време када друга деца уче да устају и пузе он је већ читао књиге.”

Стручњаци кажу да је данас број људи са изузетно високим коефицијентом интелигенције само два одсто светске популације, а многи од њих су – деца.

Тако је становница Ливерпула Оливија Менинг (12) прошле године проглашена најпаметнијом особом на планети. Коефицијент њене интелигенције је 162, што премашује и коефицијент најумнијих људи нашега времена – попут Алберта Ајнштајна и Стивена Хокинга.

Међутим, чак и ако је дете рођено као вундеркинд не значи да ће у животу постићи успех.

Највећи коефицијент интелигенције икада забележен имао је Американац Вилијем Џејмс Сидис и кретао се од 250 до 300.

Мали Вилијем је са 18 месеци научио да чита и пише, Хомера је у оригиналу читао као четворогодишњак, у шестој је студирао Аристотелову логику, са седам је положио испит из анатомије, у осмој написао чак четири књиге. Са 11 година уписао је Харвард, а пет година касније и дипломирао.

Вилијам Џејмс Сидис радио је истраживања из различитих научних области, за живота научио ни мање ни више него 40 језика, па чак постао и творац вештачког језика названог Вендергуд. Сидис, међутим, никада није покушао да направи каријеру од своје генијалности. Цео живот радио је као обичан рачуновођа у разним фирмама и чим би показао своје изузетне способности отпуштан је из службе.

Вилијам Сидис је умро 1944. од излива крви у мозак. Имао је само 46 година. Његов мозак, по свој прилици, није могао да издржи „преоптерећеност” генијалношћу.

С. Ч.