Привлачност и срећа

Боравимо у региону у коме живи, према општој процени, веома висок проценат натпросечно лепих жена и мушкараца. Из тог разлога многи странци, нарочито у летњим месецима, доживљавају на нашим улицама неку врсту естетског шока. То је потенцирано тиме што се наше девојке, па и жене у зрелијем добу, труде да што више истакну и нагласе своју лепоту и сексуалност. На страну то што при томе, нажалост, многе од њих претерују прелазећи границу доброг укуса. Чињеница је да су лепота и сексепил постали главни састојак оног модела женствености који нам се сервира на естради, у медијима, у урбаним срединама и на друштвеним мрежама.

Можемо се запитати: Шта је главни разлог да су данас лепота и сексепил постали толико важни?

Иако је реч о комплексној друштвеној појави, која захтева сложену анализу, испитивање двадесетак младих жена, показало је да је њихов главни мотив жеља за остваривањем љубави. Оне верују да морају тако да изгледају како би себи повећале шансу да што боље прођу током спаривања са одговарајућим партнером. Њихова логика је следећа: „Ако будем довољно привлачна – довољно лепа и довољно секси – тада ћу да будем у стању да привучем квалитетног, ’правог’ партнера који ће у мене толико снажно да се заљуби да ће до краја живота да се труди да ме усрећи.”

Психолошка истраживања спроведена у САД су показала да лепота, висина и сексепил јесу предност, тако да запослени које красе ове особине имају веће плате од просечних. Иако наведене особине имају неки утицај на друге људе, он никако није свемоћан, већ је ограничен. Проблем настаје када неко почне да верује да су лепота и сексепил довољни за успех и досезање трајне животне среће.

Пријатно осећање лепог је резултат оцене да је нешто веома складно, тако да покреће на приближавање лепом предмету или особи. Сексепил – сексуална привлачност – такође мотивише на приближавање. Треба знати да иако нечија привлачност буди жељу да се тој особи приђе, да се са њом буде, она нема моћ да другога дугорочно задржи. Чак је и веома снажна заљубљеност пролазно осећање.

Последица је да се наше тако лепе и толико привлачне жене често жале да не могу да остваре срећне, стабилне и трајне љубавне везе. Не успевају да остваре срећу упркос томе што их њихова изузетна привлачност чини веома пожељнима. Можда је проблем што би требало да уместо да од себе праве предмет жеље и заљубљивања, почну да себе представљају као предмет вољења. Да бисмо спречили епидемију менталитета старлета, потребно је да колективно научимо да разликујемо љубав од заљубљивања и да одустанемо од опојног мита да љубав доноси срећу.