Жена у коју се заљубила Америка

Пут до Кипа слободе води поред градилишта Ворлд трејд центра. Испред металних табли ограде путници у буљуцима излазе из метроа. На 11. септембар подсећа само табла, простор иза ограде је равна површина по којој раде машине. Шта ће се на том месту подићи, нигде не пише, али је сигурно да ће имати неко симболично значење, можда исто као и Кип слободе.
Примећујемо педесетак споменика на маленом гробљу у дворишту цркве, која је одмах преко улице. Делује сабласно антиципирајуће.

Једини материјални остатак Трговинског центра је у парку који води до старе луке на ушћу река Ист и Хадсон. То је огромна метална кугла, глобус. Скоро је читава, избушена је и изломљена на неколико места. Испред ње гори мали пламен.

Карте за посету Кипу слободе распродају се у првим јутарњим сатима. Сигурна је само резервација интернетом. Успоравање посета је последица страха од терористичког напада; три године Либерти острво, на којем се налази Кип, било је затворено.

До острва се стиже једино службеним бродом који је власништво Националног парк сервиса. (Острвце Либерти је једно од 380 националних паркова, али и најпознатије.) Отворено је сваког дана у години изузев 25. децембра.

Пре уласка у брод – отпасивање, скидање јакни и сакоа, преглед торбица. Службеници су љубазни и истренирани тако да је процедура брза. Забрањено је носити велике торбе и ранчеве, водити кућне љубимце – изузев сервисних паса. А на самом острвцету забрањено је жвакати жвакаће гуме и јести сендвиче – то се сматра непоштовањем светилишта! Јер, Кип слободе је америчко светилиште.

Скулптура је висока 46,05 метара, а њен прелепо правилни нос, из даљине, љупких 1,48 метара. Сантиметар јој фали подигнутој на каменом постаменту да достигне 93 метра.

Када се непристојно погледа с леђа, Лејди оф Либерти даје утисак елегантне даме, која је кокетно започела корак. Она је права Францускиња, госпођа с манирима. Али, исто тако, зраци који излазе из њене стеме, подсећају на античког Хелиоса.

Скулптор Бартолди је хтео да изазове емоцију симболом који носи у подигнутој руци и местом на којем се налази. Од 28. октобра 1886. она је светионик милионима усељеника. Она тако складна у својој огромности цела је тек реч. И то она реч због које је група француских слободоумника протестујући против репресије у својој земљи одлучила да скулптуру-реч поклони Америци.

У техничкој изради скулптуре учествовао је и чувени Ајфел, у Америци је на чело донаторског одбора стао Јозеф Пулицер, и онда је та реч – слобода, постала симбол целе државе. Ваљда гоњени потребом да буду у епицентру симбола, који је бренд нејм модерног света, милиони имају потребу да се подвуку под хаљину Леди Либерти! Како би тумачио Фројд.

Ходочашће се обавља лифтом само до видиковца на каменој тераси, а одатле следи успињање уз металну спиралу степеница. Верницима, наравно, није ништа тешко.

Повратак на ниво мира, у изложбену салу, суочава посетиоца с ливеним лицем Леди оф Либерти. Загонетно је озбиљно-лепо као и реч коју симболише.