Поново уживам на терену

Од извештача „Журнала”

Њујорк – Потенцијалну „мину” Јелена Јанковић је лако заобишла. У два сета сломила је отпор америчке тинејџерке Медисон Киз 6:3, 6:4 и стигла до друге рунде. Ту је данас чека Алиса Клејбанова. Рускиња је у првом колу савладала у три сета Шпанкињу Пуиг. Био је то њен први меч на грен слему после двогодишње паузе. Имала је рак, али се успешно излечила од опаке болести.

Јанковићева је пре свега истакла да јој је драго што је Клејбанова поново на туру.

– Најважније је да је здрава. Тенис је ипак само игра, а она се изборила са најгором могућом ситуацијом у животу. Лепо је видети је у свлачионици. Радујем се мечу са њом – каже наша најбоље рангирана тенисерка.

До сада су играле пет пута. Скор је 3:2 за Клејбанову, а последњи дуел имале су давне 2010.

– Алиса игра веома равно. У њеним ударцима готово уопште нема спина. Када таквим играчима крене могу да буду веома незгодне. Важно је да будем концентрисана и да пробам од почетка да наметнем своју игру. Надам се проласку у треће коло.

А да има на чему да базира оптимизам некадашња краљица је показала у дуелу са Кизовом. Одлично је сервирала, а по брејк у сваком сету био је довољан за победу.

– Киз је веома талентована играчица и у будућности ће сигурно бити међу најбољим на свету. Има један од најбољих сервиса на туру, поготову први сервис. Труди се да осваја поене из једног, максимално два ударца. Успела сам да је на време брејкнем и ту предност сачувам. Задовољна сам својом игром, а највише са сервисом.

Јелена је у Њујорк дошла после одличних партија у Синсинатију где је у полуфиналу поражена од Викторије Азаренке. Многи је виде као некога ко може далеко да догура у „Великој јабуци”.

– И мени је циљ да одем далеко. Стварно добро играм у последње време, у ствари скоро током целе године. Тренутно мислим да сам девета у трци, 11. на листи. Такође обожавам да играм у Њујорку. Волим атмосферу и амбијент који прати овај грен слем. Наравно сваки меч је тежак и дуг је пут до завршнице, али је најважније да верујем у себе.

Као кључни разлог за много боље партије него у претходних неколико година, Јанковићева наводи здравље.

– Имала сам хроничну упалу ахилове тетиве, мучила су ме леђа, раме. Све су то биле ствари које су ме онемогућавале да адекватно тренирам. Губила сам самопоуздање. Једноставно нисам се осећала добро на терену и то се видело на мом лицу. Сада поново уживам. Све сам боља и боља и стварно имам велику жељу да се поново вратим у сам врх.

Владимир Тодоровић