Србија спремна за фабрику чипова

Фабрика чипова, уколико би се изградила у Сурчину, имала би одличне услове, од географског положаја до инфраструктуре, јер су у близини аутопут, аеродром и река Сава. Ту је и подршка државе, јер је реч о инвестицији вредној две до три милијарде долара и четири и по хиљаде радних места.

Колико је Србија стварно спремна за инострана улагања у развој високе технологије, питање је које је наметнула вест да је Сурчин ушао у најужи круг за изградњу фабрике чипова, како је пре који дан саопштио Душан Ракић, секретар Удружења информатичке делатности Привредне коморе Београда.

– Када би Фондација „Мубадала”, Уједињених Арапских Емирата, одлучила да финансира фабрику у Сурчину, наша земља би такав капиталан пројект углавном спремно дочекала. Једино бисмо имали проблема са информационо-техничким кадром највишег ранга, одговара на кључно питање др Петар Кочовић, експерт светске аналитичке куће „Гартнер”. Он каже да памети има у Србији, што су препознали и Мајкрсофт и друге компаније. Наши способни млади људи избили су у први план захваљујући раду на софтверу, јер је довољно уложити неколико стотина евра за рачунар и – може се зарадити и радећи у собичку свог стана. За улазак у посао са чиповима немамо врхунске научнике, бар не код куће.

Србија, у свим садашњима економским невољама, ипак годишње одшколује хиљаду дипломираних зналаца у области ИТ, од којих половина одмах оде у стране земље. Али неки ће пожелети и да се врате. Од поменутих хиљаду ИТ стручњака, стотинак годишње отвори мање-више успешне фирме које махом раде за иностранство.

– Наши људи у Америци имају сопствене вансеријске компаније у овој области, али тешко да би се они вратили овамо. Силицијумска долина (у којој је концентрисана највиша светска технологија с моћном логистиком знања) и други делови САД тим компанијама дају посебне повољности да остану у Америци, истиче наш саговорник. Он закључује да бисмо у почетку неколико вансеријских ИТ стручњака морали да ангажујемо из иностранства и да то не би требало да буде проблем.

– За њима долази 30 до 50 врхунских инжењера, физичара, хемичара, правника и експерата за међународни маркетинг и продају. Њих већ можемо да регрутујемо из Србије, додуше уз одређени број стручњака из света. Ионако та фабрика неће правити чипове за домаће тржиште, већ за извоз, наводи Кочовић и наставља како за поменутим кадровима иду инжењери и техничари, па остало особље.

– Мисија је могућа. На крају, Стив Џобс је увео појам „искривљена стварност” и доказао да се све може кад се хоће, говори експерт „Гартнера”.

Даље, за фабрику овог типа изузетно је потребна велика количина воде, а Сурчин има Саву.

– Вода која служи за полирање полупроводника, мора да буде чиста, као и околина. Ваздух на локацији производње не сме да буде загађен, јер према стандарду ИСО 14644-1 тачно одређени број честица мора да буде у такозваним „чистим, ваздушним, собама” кроз које често пролазе радници одевени као астронаути.

И то није све. Целина би се заокружила кадром који говори енглески, подршком власти, законима везаним за интелектуалну својину, политичком и економском стабилношћу, констатује Кочовић.

----------------------------------------------------------------

Велики инвеститори

Компанија „Мубадала” је инвеститорска кућа из Абу Дабија. Фонд је, уз подршку владе УАР, основан 2002. Од око 13,1 милијарди долара промета у 2009. промет „Мубадале” у 2012. нарастао је на 31,3 милијарде долара. Захваљујући улагању од 314 милиона долара 2008. у компанију, АМД „Мубадала” је присутна у производима Ај-Би-Ема који користи АМД полупроводнике. Заједно с Компанијом „Хјулит-Пакард”, која је уложила 40 одсто средстава, Компанија „Мубадала” оснива један од најразвијенијих центара на Блиском истоку – Ињазат Дата-Систем. Фондација, чији основни капитал долази из нафтне индустрије, инвестира у ваздухопловство, нафту, некретнине, здравство. Године 2009. инвестирали су око 14 милијарди долара, наводи експерт „Гартнера”.