Пријатељство остаје по страни

Од извештача „Журнала”

Њујорк – После пет година Јелена Јанковић је успела да прескочи треће коло на Ју Ес опену. Последњи пут је далеко догурала у Њујорку 2008 када је изгубила финале од Серене Вилијемс. Данас ће за место међу осам најбољих играти против Кинескиње На Ли.

Иако се намучила против Јапанке Наре, Џеј-Џеј у одличном расположењу дочекује меч против добре пријатељице са тура.

- Какав је осећај што сте после толико времена стигли надомак друге недеље у Њујорку?

- Стално понављам да је ово мој омиљени грен слем. У прошлости сам овде играла финале, полуфинале, четвртфинале. Мало сам у последње време заказала, али чини ме се да сам сада поново тамо где ми је место. Наравно не желим овде да се зауставим. У доброј сам форми и верујем да могу да идем још даље у жребу – истакла је Јанковићева

- На Ли доста добро познајете, играли сте до сада осам пута у каријери. Скор је 4:4 у победама.

- Искрено мислим да сам боља од ње. Она ме је добијла на почетку каријере, а ја сам после била успешнија. У последњих пет мечева мислим да имам четири победе. Добила сам је ове године у Риму. Истина на шљаци, али и то је довољно да верујем да опет могу да је савладам.

- Који је рецепт за победу против Кинескиње?

- Не постоји рецепт. Морам да играм најбоље што могу, што значи да будем агресивна и да диктирам темпо. За разлику од меча са Наром у претходној рунди поени ће сигурно бити доста краћи. Такође веома је важно да поново пронађем прави ритам на сервису. То је оно што је важно. Видећемо како ће ствари ићи када меч почне.

- Шта се променило у игри На Ли од када је освојила Ролан Гарос?

- То је можда боље питање за њу. Искрено не видим неку разлику сада и пре неколико година. Једино што игра са више самопоуздања, што је и нормално с обзиром да у последње време бележи добре резултате.

- Вас две сте приватно веома добре пријатељице. Да ли је тешко да играте против некога са ким сте јако добри ван терена?

- Када почне меч пријатељство остављамо по страни. Обе желимо да победимо и све је подређено том циљу. Када смо ван њега трудимо се да уживамо у дружењу. На Ли је сјајна девојка, једна од најзабавнијих на туру. Има невероватан смисао за хумор и стварно се понекад питам одакле јој долазе све те идеје.

Да ли вас веже још нешто?

- Обе се слично понашамо на терену. Она, када јој не иде, виче на мужа, а ја на брата – уз осмех је објаснила Јелена – У суштини смо обе љуте на саму себе, али некако је лакше када се дереш на неког другог. Срећа што нас разумеју.

У прва три кола ниједан меч нисте играли на два главна терена „Артур Ешу“ или „Луису Армстронгу“. Да ли би то могао вам буде проблем?

- Не уопште. У прошлости док сам била у врху, често сам играла на тим теренима. Што већи терен то боље. Волим када је пуно људи на трибинама. Увек сам на „Ешу“ добро играла. Али не размишљам о томе. Играћу тамо где ме ставе. Може и на паркингу, ако ћу да победим – рекла је Јанковићева.

--------------------------------------------------------

Искуснија са бољим сервисом

- Постоји ли разлика у игри Јелене Јанковић сада и 2008. године када је овде играла финале?

- Сада сам пет година старија и искуснија. Мислим да ми је сервис сада много бољи него што је био тада. Међутим, тада сам имала више самопоуздања. Била сам број један. Верујем да могу да се вратим на тај ниво и можда још да напредујем. Поново добром радим и тренирам и што је најважније здрава сам. На добром сам путу. Сада сам близу десет најбољих, надам се да ћу наставити успон.

--------------------------------------------------------

Истанбул је све ближи

Тренутно сте девети у ВТА трци. Имате добре шансе да обе године одете на Мастерс у Истанбулу.

- Учинићу све да будем међу осам најбољих играчица у овој години. Наравно много тога зависи и од тога шта ћу овде направити. До краја године је остало још мало турнира. После Њујорка у Азији играм Пекинг и Токио и после тога још нешто у Европи. Важан је сваки поен. Четири пута сам била на завршном турниру и одличан је осећај када знате да припадате самом светском врху. Надам се да ћу стићи до Истанбула.