Радња за шивење по мери
Никад не реци никад! Ово правило важи не само када планирамо чиме ћемо се бавити у животу него и са ким ћемо да оснивамо фирму.
Крис Фармер (1965) рођен је у Америци, а на Америчком универзитету у Паризу је дипломирао компаративну књижевност. Природно му је било да као љубитељ лепе литературе предаје књижевност на универзитету.
Небојша Спаић (1961) дипломирао је светску књижевност на Универзитету у Београду. Потом се запослио у Радио Београду на Првом програму, где је био новинар, извештач, уредник и – чинило му се да ради најбољи посао на свету.
"Живот је оно што се дешава кад направимо неке друге планове", сетио се Крис Фармер ове философије Пола Макартнија када је уместо универзитетске каријере почео једну другу. Сасвим другу. Мењао је места боравка, али се држао консалтинга за унапређење пословања фирми које се баве продајом! Посао га је селио по Америци, Саудијској Арабији, Италији, Француској, Немачкој, Хонг Конгу, али, без обзира на то где му је била канцеларија, радио је за мултинационалне компаније.
Иако је живео у Србији санкцијама скрајнутој од светских токова, Спаић је новинарско искуство преносио и полазницима курсева у Нигерији, у организацији Фридом хауса. Предавао је радијско новинарство на Факултету политичких наука у Београду, али је у једном тренутку напустио новинарство. Без неког посебног разлога. Запослио се у Executive Group у Београду, агенцији за консалтинг о корпоративним комуникацијама. У тој фирми упознаје светског путника – Криса Фармера.
Криса су у Београд довели лични разлози (читај вереница са којом има сина). У Риму су му остала три сина.
И тако, после годину дана рада у истој фирми – њих двојица одлучују да оснују своју. Власништво деле пола-пола, закупљују канцеларије и запошљавају персонал. Њихова мала фирма је могла да почне са радом. Једини капитал фирме је њихово знање и пословне везе. Знања су им добра комбинација јер клијентима нуде комплет услугу у развоју система продаје (Фармер) и у комуникацији са медијима (Спаић).
Њихова жеља није да праве велику фирму већ нешто слично ексклузивној винарији или да постану најбоља кројачка радња за шивење по мери. Ту су видели простор за себе. Јер велике интернационалне фирме имају дугогодишње уговоре са познатим маркетиншким агенцијама које им раде глобални маркетинг (слогани, спотови, дизајн...). А њихова специјализована фирма ангажује се за фине радове: тренинге запослених, кризни маркетинг, специјалне акције...
Посао им добро иде – уочили су празан простор који остаје иза великих агенција и у том простору су нашли место за себе. Истовремено су уклопили пословна искуства, а то што су обојица дипломирала светску књижевност... мора да има неког утицаја на њихове добре личне односе. Ко зна, бизнис им се и допада зато што је сваки дан раскрсница.
Подели ову вест
Комeнтар успeшно додат!
Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.


