Специјална понуда или обмана

Не би требало седети скрштених руку уколико купци наиђу на лажна снижење, поручују из Сектора за заштиту потрошача Министарства трговине, јер чак три закона регулишу ову област. Непоштени трговци би требало да заврше на суду, и то је вероватно, уз строге казне, једини начин да и код нас „специјалне понуде” буду заиста специјалне, а не очигледне преваре. И док се британски малопродајни ланац „Теско” ових дана извињава потрошачима јер их је варао на цени корпице јагода, због чега је купцу који га је тужио морао да исплати одштету од 300.000 фунти, истраживали смо – може ли се устаљена пракса  обмањујућих реклама и снижења и на нашем тржишту променити и на који начин.

У организацијама за заштиту потрошача објашњавају да су жалбе због лажних снижења готово свакодневне и наводе да постоји неколико најчешћих начина варања купаца на снижењима. Најзаступљеније су преваре с оглашеном висином снижења, односно погрешном информацијом о томе да ли је роба стварно снижена, рецимо за 70 одсто, или није. Осим тога, чест проблем код распродаја јесу и мале количине робе која се нуди у акцији, па се неретко деси да се оно што је на снижењу распрода веома брзо. При томе трговац и даље у излогу рекламира велики попуст а да те робе заправо нема у радњи. Требало би, саветују у потрошачким организацијама, одредити коју количину робе чију акцију продавац оглашава он мора и да поседује у продавници или у залихама.

Једна од обмана су такозване сталне акције, када на излогу продавнице током целе године стоји натпис „стално снижење од 50 одсто“. У овом случају је немогуће не поставити питање од које цене се скида 50 одсто ако је снижење нон-стоп. Још један од трикова којим се варају купци јесте повећање цене непосредно пре њеног снижења.

– Било је примера када трговац на мало формира неочекивано високу малопродајну цену како би у веома кратком року организовао снижење са вртоглаво високим и за купце привлачним процентом. На овај начин он прибавља за себе додатне користи доводећи и потрошаче и трговце, своје конкуренте, у ситуацију у којој они никако не би требало да се нађу – каже за „Политику” Љиљана Станковић, помоћник министра трговине за заштиту потрошача.

Она објашњава да је према Закону о оглашавању (члан 51) забрањено оглашавање којим се прималац огласне поруке доводи у заблуду у погледу цене производа оглашавањем распродаје, привидног снижења цене производа или услуга. За то је прописана новчана казна за привредни преступ у износу од 300.000 до 3.000.000 динара. У огласној поруци је по истом пропису забрањено упоређивање раније и важеће  цене за исти производ или услугу истог понуђача и за то су прописане  новчане казне за прекршај у износу од 100.000 до 1.000.000 динара. 

Наша саговорница објашњава да инспекције по пријави или током редовних контрола покрећу поступак против трговаца који су кршили закон.  Осим тога, овде може да буде реч и о нарушавању односа конкуренције.

– Код нас то није пракса, али било би добро и да се трговци чије је пословање угрожену тиме што њихова нелојална конкуренција обманом практично одвлачи купце укључе и пријаве их и покрену судски спор. У Закону о трговини стоји да оштећени трговац тужбом због непоштене тржишне утакмице (нелојалне конкуренције) може захтевати утврђивање радње непоштене тржишне утакмице, забрану њеног даљег вршења, отклањање насталих последица, као и накнаду штете – објашњава Станковић.

Судски  поступак могу да иницирају и грађани чија су права угрожена, организације и савези потрошача уколико посумњају да трговац на овај начин нарушава њихова права и да траже да се утврди да ли је реч о непоштеном пословању, после чега оно може да се забрани.

– Уколико би се потрошачи одлучили на овај корак, извесно је да би успели у свом захтеву. Основ за то лежи у Закону о заштити потрошача који забрањује сваки облик непоштеног пословања према потрошачима, а нарочито обмањујуће пословање – каже Станковић.

--------------------------------------------------------

Осам апарата за 15.000 купаца

Пре две године такође у Британији опоменут је онлајн продавац који је нудио „ограничен“ број „ајфона 4” по цени од 99 фунти (пуна цена му је била 499). У понуди није откривено да је на располагању само осам апарата. У овој мамац-промоцији 15.000 људи се регистровало на сајту надајући се да ће купити телефон по промотивној цени. Сви су морали да оставе своје личне податке, да би касније били затрпани мејловима са рекламним материјалом.