Представљена књига „Мој деда патријарх Павле"

БЕОГРАД – Књига „Мој деда патријарх Павле” Снежане Милковић представљена је данас у „Просвети” на дан на који је пре 99 година у Славонији рођен патријарх Павле, још за живота назван и доживљаван као ''светац који хода''.

Књига личних сведочења унуке Душана Стојчевића, брата патријарха Павла, па самим тим и његова унука Милковић, која је одрастала је у кући у коју је као најдражи гост долазио њен деда Попа, како га је звала, оцењена је данас на промоцији као јединствена и непоновљива, смерна и топла, једноставна и поучна.

Књижевница Светлана Велмар Јанковић казала је да Милковић, по професији психолог, иако јој је ово прва књига, написала је књигу јесноставним, свима разумљивим реченицама, понесена топлином драгоцених сећања на године које провела уз свог деду.

Јанковић је казала да невелика књига по обиму има велику књижевну вредност, из сваке реченице пробија силна светлост љубави и оданости према патријарху Павлу, прескромном монаху који живи да љубав међу људима победи зло у њима, чврст као стена у тој борби.

Позната књижевница Јанковић из књиге је сазнала да патријарх Павле није често свраћао код породице јер је знао да они знају колико их воли. Те ретке посете осећали су као дар, да морално расту, разведрени и оснажени за животне невоље којих је било у изобиљу, при том се чувала једноставност породичног опхођења уз велико поштовање реда, рада и осећања дужности.

Управо то танано емотивно ткање плетено од дубоког поштовања и најдубље љубави ауторке књиге оно је што је јединствено, што открива најмање познату личност патријарха Павла, истакла је Јанковић.

Према њеној оцени књига „Мој деда патријарх Павле”, питко штиво које се чита у даху, учинило је да се приближи патријарху Павлу који више није са нама, да оживе мудре поуке које је изрекао човек каквог, чини јој се, нисмо имали од Светог Саве.

Ауторка књиге испричала је да је имала дилему да ли да објављује књигу о ономе што је чула од деде, да оно што је било приватно остави у породици али да је полако схватила да између његовог јавног и приватног живота није било разлике, да не постоји ниједна сенка која би њега могла да унизи.