Бах жели да створи јединство у разликама

„Јединство у разликама” био је мото председничке кампање Немца Томаса Баха, новог лидера међународног олимпијског покрета, изабраног у конкуренцији шест јаких кандидата већ у другом кругу гласања (49 гласова од могућа 93 гласа).

Већ у „плеј-офу” првог круга у дуелу Сером Мијангом Нгом (Сингапур, 64 године, потпредседник МОК, бивши председник Светске једриличарске федерације) са 56:36 елиминисан је Чинг-Куо Ву (Тајпех, 67 година, члан Извршног комитета МОК и председник Светске боксерске асоцијације) који би, с обзиром на старосну границу од 70 година, могао да на челу Међународног олимпијског комитета проведе једва половину осмогодишњег мандата. И у првом кругу гласања дотадашњи потпредседник МОК Томас Бах, који ће 60. рођендан прославити 23. децембра, био је убедљив. Добио је 43 гласа чланова МОК, Ричард Керион (Порторико, 61 година, члан МОК и челник Комитет за финансије) је добио 23, најбољи скакач мотком свих времена Сергеј Бубка (Украјина, 50 година, члан Извршног комитета МОК и потпредседник Светске атлетске федерације) осам, Денис Освалд (Швајцарска, 66 година, члан МОК и председник Светске веслачке федерације) седам, док су Нг и Ву имали по шест гласова.

У другом кругу Бах је имао 49, Керион 29, Нг шест, Освалд 5, а Бубка 4 гласа и МОК је добио деветог председника у 119-годишњој историји, првог који је био олимпијски шампион (Монтреал 1976, мачевање – флорет екипно). У олимпијској јавности прихваћена је као победа олимпијског посленика над кандидатима међународних спортских федерација, чији је утицај на олимпијски покрет значајно ојачао у последњем олимпијском циклусу.

То, међутим, не значи да је Бахов претходник Белгијанац Жак Рог, сада почасни председник МОК Жак Рог лоше кормиларио олимпијским бродом у протеклих 12 година. Напротив. Рог, који је на чело МОК дошао 2001. пошто је од 1989. био председник Олимпијског комитета Белгије (до 1992) и Европских олимпијских комитета (до 2001), оставио је свом наследнику финансијски моћну организацију која је упркос светској економској кризи зарадила рекордне суме продајући спонзорска и телевизијска права, а олимпијском покрету олимпијске игре младих глобалну верзију европских олимпијских фестивала младих, које је иницирао као председник Европских олимпијских комитета.

У својој изборној кампањи Томас Бах је кроз мото „Јединство у разликама” најавио да ће бити председник свих чланова олимпијског покрета тврдећи да су чланови МОК налик члановима универзалног оркестра, да су спортисти срце олимпијског покрета, да су млади његова будућност и да су олимпијске игре део његовог ДНК, а све то потврдио је у првом председничком говору у којем је на указаном поверењу захвалио на енглеском, шпанском, француском, руском, кинеском, арапском и немачком језику.

„Желим да будем председник свих вас. То значи да ћу дати све од себе да добро ускладим различите интересе свих делова олимпијског покрета. То је разлог због због којег желим да саслушам сваког од вас и да са сваким уђем у отворени дијалог. Због тога морате да знате да ће моја врата, моје уши и моје срце бити увек отворено за вас” рекао је нови председник МОК, а један од првих телефонских позива који је добио, како је доцније рекао на првом председничком сусрету са новинарима, стигао је из Кремља.

Позвао га је председник Русије Владимир Путин, честитао му на избору и обећао пуну сарадњу да би Зимске олимпијске игре у Сочију, до којих је остало само пет месеци биле што успешније.

Успех Игара светска јавност, па ни МОК неће мерити само добром организацијом и спортским достигнућима, већ поштовањем људских права што се на западу доводи у питање с обзиром на руски закон о забрани „пропагирања” хомосексуалног понашања, који се односи и на учеснике и на гледаоце Игара.

„Добили смо уверавања највиших власти Русије да неће бити дискриминације према било коме у Сочију” рекао је Бах и истакао да је дужност МОК да заштити сваког спортисту, али и да ће у предстојећем периоду подсетити све националне олимпијске комитета и спортисте да Олимпијска повеља забрањује сваки политички гест...

На тим ставовима нови председник МОК инсистираће током свог осмогодишњег мандата и, ако се покаже успешним, моћи ће да као и Жак Рог добије и додатни четворогодишњи мандат.

----------------------------------------------

Дивац: Бах је похвалио пројекте ОКС

Међу присутнима на 125. заседању МОК као члан Извршног одбора Асоцијације националних олимпијских комитета (АНОК) био је и Владе Дивац, председник Олимпијског комитета Србије.

„Честитао сам Томасу Баху на избору. Верујем да ће он бити прави вођа олимпијског покрета и да ће допринети ширењу олимпизма и олимпијског духа. Олимпијски комитет Србије има одличну сарадњу са господином Бахоми уверен сам да ће се она сада подићи на још виши ниво. Када смо у Лозани поднели четворогодишњи извештај о раду Олимпијског комитета Србије господин Бах се нарочито похвално изразио о пројектима којима ОКС упознаје најмлађе са олимпијским вредностима и принципима. Обрадовала ме је и одлука МОКда рвање као спорт са дугом традицијом остане на програму олимпијских игара” поручио је из Буенос Ајреса Владе Дивац.

----------------------------------------------

И Пробст и Жуков, али и Тергат и Холм

За новог потпредседника МОК, уместо Томаса Баха, изабран је Аустралијанац Џон Коутс, а њега ће у Извршном комитету МОК заменити Американка Анита Дефранц која је за глас победила бившег председника Светске антидопинг агенције Канађанина Дика Паунда.

МОК је у Буенос Ајресу добио девет нових чланова и сада из има 112. Поред председника олимпијских комитета водећих светских спортских и олимпијских сила САД и Русије Лерија Пробста и Александра Жукова, бившег руског премијера, чланови МОК постали су некадашњи спортски асови шведски скакач у скоку увис Стефан Холм и кенијски дугопругаш Пол Тергат, редовни учесник „Београдске трке кроз историју” у другој половини деведесетих година када је пет пута за редом освајао титуле првака света у кросу.

Спортске биографије, али не толико значајне, имају и бивши рагбиста Октавијан Мораиру (Румунија), одбојкаш Бернард Рајзман (Бразил) и такмичарка у јахању (препоне) Микаела Конџуанко-Јаворски (Филипини), док је Етиопљанин Дагмавит Беране, спортски радник, а Холанђанин Камил Ерлингс политичар.