Четвртфинале на нишану

Од нашег специјалног извештача

Љубљана - Пред нашим кошаркашима је меч лопта за пласман у четвртфинале Европског првенства у Словенији. Без обзира на осцилације у игри и недаћама о којима је говотио и селектор Душан Ивковић, посебно после слабе игре против Белгије, победа против Украјине једноставно не би смела да се доводи у питање. Добро знају наши момци у чему је био проблем. Свакако не у „зони“ противника, већ у њиховим главама, што је утицало на приступ у извршавању задатака. Овај тим искакањем било ког појединца губи концентрацију и самопоуздање, што се показало  машењем „зицера“, отворених шутева, бројем изгубљених лопти, падом у одбрани, где се „пик“ брани са два уместо пет играча, често остаје на блоку.

А, да могу друкчије, показали су већ у првој утакмици против јаке Литваније. Кад је тим светиња и „пегла“ у одбрани, а уз то се брзо трчи и мисли, имамо игру која може да нас одведе до циља, пласмана на Светско првенство у Шпанију, а ако нас срећа буде још мало погледала, можда и до постоља. Многе љубитеље кошарке можда је мало и забринула Ивковићева прича о притиску јавности, медија и менаџера, жељи младих играча да направе и личну статистику. Све је то виђено, више у служби отрежњења и мобилисања снага за оно што долази, а ако неко зна како се то ради, селектор је заиста махер.

Мало је тренера који би овакав, у сваком погледу шаролики састав држали под контролом, довели до резултата који превазилази сва очекивања и има отворен пут до четвртфинала. У кратком периоду афирмисао је неколико младих играча, од којих неки никад нису играли ни регионалну лигу, а већ су постали важни фактори у репрезентацији. Тим је врхунски физички припремљен и утакмица са Украјином мора да буде максимално искоришћена за подизање нивоа игре и припрему за „утакмицу над утакмицама“ – четвртфинале.

Ивковић их је у каријери припремио сигурно стотињак и ту је наша велика предност у односу на конкуренте. За велике тимове то је фаза у којој практично почињу такмичење (некад Југославија, а Шпанија на последња два ЕП), а Србија има само тројицу играча са већим искуством. Крстић, Марковић и Бјелица су одиграли три четвртфинала под вођством Ивковића и имају позитиван скор. На Европском првенству у Пољској 2009. елиминисали су Русију (79:68) и стигли до победничког постоља. Годину дана касније на Светском првенству у Турској, Теодосић је „тројком“ са девет метара послао Шпанце кући, али смо изгубили утакмицу за бронзу од Литваније. Пре две године у Литванији, Руси су нам вратили (77:67), а касније смо остали и без шансе да учествујемо на Играма у Лондону.

Иако је рано да тражимо противника у четвртфиналу, позиција у којој се налази наша репрезентација можда ће дати могућност да се чак и калкулише. Отежавајућа околност је што се утакмице у Ф групи играју дан касније, а тамо је прилично велика гужва и оштра конкуренција за прва четири места. Ипак, по свему судећи, моћи ћемо да избегнемо Шпанце који су и без Пау Гасола, Навара, Рејеса и Ибаке, први фаворити за злато у Словенији. Са Словенијом и Хрватском смо играли у припремном периоду, а нисмо без шасни ни против Италије или Грчке.