Рускиње нас скинуле с престола

Наше одбојкашице су се растале од титуле европског првака освојене пре две године у Београду. Јуче, у полуфиналу шампионата континента, изгубиле су у Берлину од Русије с 3:0 (25:23, 25:19, 25:12).

За туговање сада нема места, јер данас предстоји утакмица за треће место. Бронза у рукама није тако сјајна као медаља коју освоје финалисти, али временом она добија све више на значају. Ваљда ће данас (17 ч) то да буде довољан подстрек нашим одбојкашицама у окршају с пораженим из синоћњег меча Немачка – Белгија.

Нису наше одбојкашице толико слабије од Рускиња колико показује исход. У првом сету су „поклониле” противницима чак 11 поена (шест из сервиса, а пет грешкама у нападу). А ипак је било напето до самог краја.

У другом и трећем сету нашем тиму ништа није ишло од руке. Да ли их је заварала беспрекорна игра против Италијанки у четвртфиналу или су Рускиње примениле рецепт који је наш тим успешно испробао против Италије, тек европске првакиње су од самог почетка морале да јуре резултат.

Стигле су Русију (12:12), а потом поеном Јоване Бракочевић директно из сервиса чак и повеле (14:13), али је онда поново противнички тим преузео вођство. И опет су наше играчице стигле (18:18) и када се очекивало да ће у завршници да буду у психолошкој предности изгубиле су узастопце три поена. После 21:18 наш тим се примакао на 22:21, међутим, руски селектор Маричев је затражио предах и његове играчице су повећале на два поена разлике и то одржале до краја. Тачку на неизвесност је ставили Кошељева (25:23).

Био је то патишпањ за торту којом су се Рускиње засладиле на крају. Наставак утакмице је за њих био мед и млеко. Могле су по жељи да праве шлаг, јер у нашем тиму није било играчице која би им засметала у томе.

Да су и у наредна два сета наше играле као у првом пораз не би био толико тежак и болан. Али, на жалост, кола су нам кренула низбрдо и стала су тек кад су се сурвала у подножју.

Рускиње су у другом сету повеле са 6:1. Наше су имале снаге само да им се приближе на 8:6, а онда је „зборнаја команда” одмакла и све више се удаљавала: 10:6, 14:8, 21:13... Ту више ништа није могло да се уради, а још мање у трећем сету.

Опет су Рускиње добиле „фору” (8:2). Покушавао је Терзић да нађе поставу која би спречила противничку екипу да се прошета у финале, али спаса није било. Руске одбојкашице су стекле самопоуздање и повећавале преимућство до невероватних 25:12!

– Нису нам дале ни грам наде, изузев у првом сету, а у који нисмо ушли као против Италије, него с неком дозом опреза, с неким чекањем да противник направи грешку или тако нешто. Довели смо их у ситуацију да лако примају сервис, а онда је против њих заиста много тешко да се игра, – казао је селектор Зоран Терзић. – После тога је било врло тешко да се вратимо у меч. Покушали смо да ризикујемо, а онда су нас стигле и неке грешке. Надам се да ће наше одбојкашице врло брзо да забораве ову утакмицу, јер нам следи меч за медаљу. Ако је освојимо биће велики успех.

Јелена Николић је овако објаснила неуспех:

– Пре свега, нисмо ни помишљале да Русија може овако да игра. Познајемо њихове играчице, али никада нисмо виделе да су овако играле. Само су оне постојале на терену. Мислиле смо да ћемо их сервисом одвојити од мреже, али њима је све полазило од руке. Покушале смо и мало агресивније, али није никако ишло. Дешава се. Као што смо ми против Италије одиграле савршено, тако је сада Русија против нас. Остаје нам меч за треће место и велика жеља да се вратимо с медаљом. Играмо за бронзу и мислим да због тога неће бити проблема да пружимо максимум.

Капитен Маја Огњеновић је казала:

– Рускиње су играле неочекивано добро. Није то била она Русија на коју смо навикле. Играле су много брже, са много темпа, што заиста уопште није уобичајено за њих. А опет, очекивале смо да неће бити лако, али... Стварно тежак ударац за нас. Да после онако сјајне утакмице с Италијом будемо овако немоћне на терену... Не сећам се када нас је неко овако стварно убедљиво победио. Морамо да признамо да су сада биле заиста боље. Нема места за туговање, јер нас очекује меч за треће место. Било која медаља на европском првенству је велики успех и надам се да ћемо успети да освојимо треће место које доноси утеху. Није лако одбранити титулу европског шампиона, што смо говориле и пре Европског првенства.

Дворана: Макс Шмелинг. Гледалаца: 5.000. Судије: Лодерус (Холандија) и Ширман (Лихтенштајн).

РУСИЈА: Исајева, Пасинкова 11, (Крјучкова), Обмочајева 10, Панкова 3, Чаплина, Дијанска, Кошељева 13, Морозова 6, Малих, (Малова), Шљахова 8. Селектор: Маричев.

СРБИЈА: Бракочевић 17, Малагурски 4, Живковић, Крсмановић 2, Малешевић, Молнар 5, Огњеновић 1, Вељковић 1, Николић 8, Бјелица, Рашић 8, (Ћебић). Селектор: Терзић.