У петој години отац ме је научио степеновању

Доктор Ђуро Коруга (66), професор на Машинском факултету у Београду, патентирао је у САД решење за дугорочно и до сада најбезбедније складиштење нуклеарног отпада. Стручњак је, пре свега, за нанотехнологије и биомедицинско инжењерство. Предаје на универзитетима широм света, а најчешће у Америци и Јапану на којима истиче да је „медицина без технике слепа, а техника без медицине немоћна”.

У браку с Лидијом Матијом (47), ванредним професором на Машинском факултету у Београду и стручњаком Европске уније за инжењерство, има сина Уроша (14), а из претходног брака ћерку Мају (29), стручњака за маркетинг у Аустралији, и двојицу синова: Игора (39), стручњака за аутоматику и биомедицинско инжењерство у Америци, и Горана (34) који се у Београду бави инжењерским пословима одржавања за америчку компанију.

Одакле сте кренули у живот?

Рођен сам у Фркашићу, у Лици, на огранцима Пљешевице, у породици лугара Љубомира и Милице. У петој години отац ме је научио све основне математичке операције укључујући и степеновање да бих му помагао при израчунавању кубикаже грађе. Ту сам имао сусрет и са шумском железницом, парном машином и њеним механизмом, па је мој одлазак у средњу техничку школу у Смедереву и на студије машинства у Београд природан ток догађања.

Чега се посебно сећате из тог времена?

У шестој години сам побегао од куће на један дан. Имао сам жељу да са једног врха Пљешевице додирнем небо. Та жеља била је толико јака да сам заборавио на страх од вукова и медведа. Кад сам стигао на врх схватио сам да се са велике висине виде само бескрај и други врхови, а да додирљивог неба нема нигде. То су били моји снови с којима сам „делио” живот.

Шта сте учинили?

Написао сам књигу „Свет снова”. Мој прадеда Милош је на основу једног сна, који је уснио када је почео Први светски рат, рекао: „Људи, овај рат није ништа, после њега ће доћи нови, гори. Тада ће ратовати село са селом. Недуго после тог великог рата наступиће пометња и од целог села остаће мање од десетак кућа.” И био је у праву.

Како објашњавате снове?

Са научног аспекта нема једнозначног објашњења. Наша свест ради на основама класичних информационих процеса, док наша подсвест ради на основама процеса који су и до милијарду пута бржи од класичних. Али, у току нашег ембрионалног развоја ова два процеса се дешавају истовремено. Кад се родимо ми живимо наш будни живот, а у нама је ускладиштена информација у генима, протеинима и води – свих прошлих и могућих будућих догађаја!

И шта бива с тим „складиштем”?

Одвојено је „зидом” од наше свести. У ретким ситуацијама, као у сновима, пробија баријеру и као блесак муње продиру из подсвесног у свесно. Понекад директно, али најчешће у симболима. Машинерија подсвесног су симболи, а свесног реалне слике и знаци.

А шта је с будућим догађајима?

Будући догађаји су у нама као вероватноћа. Њихово присуство у свести зависи од спаривања вероватноћа и могућих сценарија који су већ створени. Истина је да ништа не може да се деси у свести ако није дато као потенцијална могућност у подсвести. Можете да се трудите колико хоћете да нешто остварите, али ништа не помаже. Неразумевање овог феномена доводи до психосоматских обољења.

Шта сте посебно учинили у науци...

Колико год то изгледало лако питање тешко је на њега одговорити. Јер, о мом учинку у науци говоре моја дела и други научници. Ипак, казаћу: публиковао сам више од 150 научних радова, од тога 37 у часописима с импакт фактором. Имам три патента и неколико техничких решења. Области у којима сам радио, а у неким и даље радим, јесу нанотехнологије, наногравитација, фрактална механика као синергија класичне и квантне механике, биоритмови, вода као лек...

...а на чему сад радите?

Искрено речено на интеракцији светлости и материје, раној дијагнози канцера епителних ткива, на нанофотонским сочивима, наномедицинском инжењерству, лековитој води...

Искреност је увек врлина?

На дуже стазе да, на краће понекад. Боље је ћутање и неодговарање на питање. Али, ако сам „приморан” – не одговарам директно већ дотичем питање с аспекта који мени одговара да не бих изрекао неистину.

Како реагујете у недоумици?

Зависи од ситуације. Ако немам времена, онда интуитивно, а ако имам времена онда после системске анализе.

Колико су вам важне емоције?

Веома. Али, научио сам у животу на селективност у свим односима. Некад „уносим” емоције у односе, а некад не.

У којој вези су секс и љубав?

У најужој. Љубав је један од основних покретача свих људских активности. Сексуална страст без љубави је чист анимални однос, јер је без емоција.

Колико су вам мисли и живот у истој равни?

Најбоље је кад, што рече Његош, „судба, воља и ум у једном избијају кључу”. Спиноза тврди да је „слобода спозната нужност”, а Ајнштајн да се „Бог не коцка, али баца коцкице”. У овим оквирима видим себе у проживљавању живота.

------------------------------------------------------------------

Сексуалност – срж људског постојања

Које место у животу припада сексу?

То је лични став сваког појединца. Зависи од биохемије, опредељења и потреба. А физиолошки, у животном смислу, сексуалност је срж људског постојања. Наравно да се, у зависности од животног доба партнера, мењају набоји. Све то одређује складност емотивног односа учесника у овој животној игри.