Достигнуће аустријских синдиката: годишње 14 плата

Аустријски а потом швајцарски модел решавања перманентних сукоба послодаваца и радничке класе, оба из тридесетих година 20. века, отворили су ново поглавље у Европи: социјално партнерство, заједничко одлучивање представника предузимача и запослених.

Поучени искуствима радничке побуне из 1934, када су социјални немири довели до грађанског рата, у Аустрији је устоличено социјално партнерство. Представници четири коморе – Привредне коморе, Савеза индустријалаца, Радничких комора и Савеза синдиката – договарају се и консензусом одлучују у оквиру Паритетне комисије о колективним уговорима, побољшању услова рада и висини надница.

Синдикати уз то полажу право да ставе вето на одлуке које нису у интересу запослених. Овај модел је Аустрији омогућио да се попне на врх лествице земаља са најбољим условима рада.

Не само да је законом загарантована исплата минимално 14 плата годишње, већ се оне редовно усклађују са годишњом инфлацијом. Слично је и у Швајцарској, где је идеја социјалног партнерства пренета у праксу 1937. године – не би ли се спречило ширење фашизма у конфедерацији.

Немачка је прихватила принцип социјалног партнерства после Другог светског рата, иако оно није донело резултате који могу да се упореде са Швајцарском и Аустријом где практично нема штрајкова, или бар не дужих обустава рада.

У Немачкој се, сходно ситуацији, социјално партнерство понекад погрдно назива „антагонистичком кооперацијом” или „конфликтним партнерством”.

У све три државе власти по аутоматизму прихватају сваки договор који остваре послодавци и синдикати, а у случајевима када нема консензуса држава апелује да се он оствари.

Синдикати су традиционално подељени на оне који су ближи идејама социјалиста и социјалдемократа и на оне више везане за странке десног центра, али страначке наклоности увек су пре свега у функцији интереса радника.

Социјално партнерство је законом устоличено у ЕУ где су социјални партнери Бизнис Јуроп, Централни савез јавних предузећа и Организација малих предузетника, са једне, и Европски савез синдиката, са друге стране.