Србија није међу приоритетима МИ6

Када је британска Тајна обавештајна служба МИ6, уочи обележавања стогодишњице постојања, одлучила да први пут отвори архиве једном историчару ван својих редова, поставила је два услова. Професору Киту Џефрију с Краљичиног универзитета у Белфасту дозвољен је приступ грађи која датира из само прве четири деценије рада службе, а забрањено му је и навођење имена агената. Као производ истраживања рођено је дело „МИ6: Историја Тајне обавештајне службе 1909–1949”, које је у издању „Албион букса” однедавно доступно и на српском језику. У књизи су као целине обрађени Први и Други светски рат, период између ратова, као и рад службе по континентима. У интервјуу за „Политику” професор Џефри открива неке занимљиве детаље.

Код многих грађана Србије и даље је уврежено мишљење да је у овом региону тајна служба Велике Британије активнија од тајних служби неких других земаља. Шта ваша истраживања показују о односу обавештајне службе МИ6 и Балкана?

За првих 40 година постојања, фокус службе МИ6 био је пре свега на опасностима и изазовима који долазе од других великих сила. На почетку је то била Немачка, а касније, нарочито у међуратном периоду, интересовање је померено на Совјетску Русију, Италију, Јапан, Француску, чак и на САД. Занимање за мање земље, попут Србије, односно Југославије, никада није почивало на интересовању за њих саме, већ је посматрано кроз призму колико на њих могу да утичу или да их користе друге велике силе. Због тога је до Другог светског рата присуство британских обавештајаца у Београду било сведено на минимум. Једино је у септембру 1939. године био постављен стални представник с налогом да прикупља податке о кретању немачких и италијанских трупа у суседним земљама. По завршетку Другог светског рата дошло је до већег интересовања за Југославију, нарочито због тога што је она у то време „флертовала” с Источним блоком.

Да ли је претерано говорити о Балкану као природној интересној сфери на коју полажу право британски обавештајци?

Након пропасти Аустроугарске монархије после Првог светског рата Балкан је био нестабилан регион у коме су велики играчи, посебно Немачка, СССР и Италија, лако могли да обезбеде маневарски простор. Међутим, у то време служба МИ6 располагала је ограниченим ресурсима и није била у стању да свакодневно улаже у овај регион. Када су Немци, напослетку, ипак запретили, а потом и окупирали балканске земље у Другом светском рату, и агенти МИ6 и субверзивна организација Управа за специјалне операције почели су све више да улажу у Балкан, па се ситуација значајно променила.

Улога британског фактора била је и те како значајна у надигравању различитих фракција на овим теренима за време Другог светског рата. Шта архиве показују, какав је био однос МИ6 према Драгољубу Дражи Михаиловићу и Јосипу Брозу Титу?

Главни принцип којим су се Британци водили у сарадњи с покретима отпора у окупираној Европи био је „непријатељ мог непријатеља је и мој пријатељ”. Иако у Лондону углавном нису благонаклоно гледали на пружање подршке загриженим комунистима попут Тита, дошли су до закључка да је његова организација могла да убије више Немаца него Михаиловићева. Добрим делом рата, што се односи на све окупиране земље, готово да се уопште није размишљало о томе ко ће приграбити власт када Немци буду поражени.

У последње време могу се чути многе контроверзе у вези с Титовим пореклом. Шта је британска тајна служба знала о његовој биографији и интересним сферама с којима је био повезан?

Служба МИ6пре рата није знала скоро ништа о Титу и почео је да јој постаје занимљивији тек када је испливао као озбиљан вођа покрета отпора. Управа за специјалне операције тада је већ преузела водећу улогу у Југославији, мада нисам проучио њихове податке, од којих су неки доступни у британском Националном архиву. После рата, када је Тито дошао на власт у Југославији, службу је највише занимало у којој се мери он и сама држава могу одвојити од комунистичког блока, а посебно након Титовог раскида с Москвом 1948. године.

Помињете да је те године затражио азил у Швајцарској...

Не знам да ли је то тачно, али сам желео да нађем извештај. Велико је питање да ли је Тито био решен да остане у Југославији и да се бори до последњег даха или је, напросто, био један подмитљиви и бескрупулозни политичар који је грабио све што је могао.

Како видите данашњи однос МИ6 према Балкану? Може ли се говорити да је он на некаквој листи приоритета британске службе?

Нисам стручњак за данашње британске обавештајне службе, али знам да ће у жижи интересовања Велике Британије увек бити места која би најпре могла директно да угрозе британске националне, политичке и економске интересе. Истовремено, на листи приоритета високо се котирају и они локалитети који би могли да се искористе као посредници за остваривање других циљева. Ви ћете боље од мене проценити да ли нека балканска земља одговара једном од ова два описа!

Који су, онда, делови планете најзанимљивији агентима МИ6?

Како ово није моје поље истраживања, могу само да кажем да би приоритет требало да буду Ал Каида и сличне организације, које већ дуго представљају проблем. И наравно, као и одвајкада, служба МИ6 сигурно прикупља податке о озбиљним ривалским државама, као што су Русија и Кина.