Очекиване и могуће коалиције

Сва испитивања јавног мњења указују да конзервативни демохришћани канцеларке Ангеле Меркел имају предност на данашњим изборима, али и да ће у случају победе морати да обнови коалицију да би поново формирали владу. Ројтерс анализира све комбинације.

ЦРНО-ЖУТИ

Највероватнији је поновљени савез Хришћанско-демократске уније – Хришћанско-социјалне уније (ЦДУ–ЦСУ) и Слободних демократа (ФДП). Ову црно-жуту коалицију десног центра Меркелова је водила још од 2009, а победа би значила наставак досадашње унутрашње и европске политике. Евроскептици унутар ФДП и ЦСУ су током досадашње кризе били тихи, али би могли да постану гласнији уколико се криза продубљује а антиевропска странка Алтернатива за Немачку (АфД) уђе у парламент.

ФДП би могао да буде повољнији партнер Меркелове, док би ЦСУ, оснажен недавним успехом на изборима у Баварској, био критичнији према канцеларки којој се предвиђа последњи мандат.

ЦРНО-ЦРВЕНИ

Уколико ни један од два велика политичка блока не обезбеди већину, опција је да ЦДУ–ЦСУ буде приморан да уђе у „велику коалицију” са опозиционим социјалдемократама (СПД), као што је то био случај 2005–2009.

Таква црно-црвена коалиција би имала мекши став према кризом погођеним земљама на југу Европе којима је неопходна помоћ и више би се ангажовала да стимулише домаћу економију јавним инвестицијама. Чланице коалиције могле би да се договоре око симболичног подизања пореза богатима и некој форми минималне зараде. Оснажило би се противљење учешћа Немачке у интервенцијама по свету. СПД би могао да тражи ресор финансија.

ЦРВЕНО-ЗЕЛЕНИ

Много је мања вероватноћа коалиције СПД–Зелени која је владала Немачком од 1998. до 2005, а сада држи власт у шест од 16 немачких држава. Таква влада одмах би подигла порезе богатима да би више улагала у инфраструктуру и образовање и имала би много разумевања за угрожени југ континента.

ЦРНО-ЗЕЛЕНИ

Меркелова би могла да остане канцеларка и уколико се њени конзервативци удружени са Зеленима – иако црно-зелена коалиција никада није ни разматрана на федералном нивоу а само једном је успостављена у Хамбургу 2008–2010. Иако би је бирачи обе стране доживљавали као јерес, коалиција теоретски није искључена имајући у виду приближавање ставова о човековој околини и климатским променама, као и одустајање Меркелове од подршке нуклеарним електранама после катастрофе у Фукушими у Јапану 2011.

ЦРВЕНО-ЗЕЛЕНО-ЦРВЕНИ, СЕМАФОР КОАЛИЦИЈА

Као сасвим теоретска опције воде се коалиције СПД–Зелени–Левица и СПД–Зелени–ФДП, звана „Семафор коалиција“.

НОВИ ИЗБОРИ

За крај, уколико конзервативци не успеју да освоје већину или не успеју да се договоре са СПД-ом или Зеленима, остаје теоретска могућност да председник Јоаким Гаук распише нове изборе, што се у Немачкој ни пре ни после уједињења није никада догодило.