Језичак на изборној ваги

Акција за Немачку (АфД), званично странка, а по сопственој дефиницији грађанска иницијатива, или покрет, који је изникао попут траве из земље, могла би на крају данашњег дана да помрси рачуне владајуће коалиције, а можда и да утиче на повратак социјалдемократа у владину ложу, наравно као млађих коалиционих партнера демохришћана.

Немачки медији назвали су АфД – краљичиним пионом који, по угледу на правила шаха, допире до краја шаховске табле и доноси одлучујућу предност у игри, претварајући се у краљицу, или у неку другу потребну фигуру.

С обзиром на то да је реч о странци грађанских елита, позиционираних у десном центру – оснивачи су били најугледнији економски стручњаци Немачке, већина са звањем професора универзитета – поменута „помоћ” грађанској левици звучи парадоксално, али не и неуверљиво. У минулих десетак дана популарност АфД доспела је на корак до цензусом прописаних пет одсто гласова. Сваки додатни глас могао би да угрози позиције либерала, али и да ослаби позицију демохришћанског страначког блока, са Ангелом Меркел на челу.

Стручњаци етаблираних парламентарних странака владе и опозиције истичу да је АфД типична странка која се бира у знак протеста. Па ипак, њен нагли успон – за само четири месеца од оснивања развила се у озбиљну политичку снагу –  намеће закључак да овде није реч о класичној странци протестних бирача, попут Пирата, већ о покрету који би могао да постане значајан политички фактор. Утолико пре што идеје и захтеве АфД подржавају многи истакнути функционери у влади и опозицији. Најзад, изборна листа АфД ослања се на имена донедавних посланика и функционера владе и опозиције. АфД је у својим програмима преузео неке идеје демохришћана, неке од социјалиста и од Зелених. Наравно, и либералне идеје су заступљене.

Основни циљ, иступање Немачке из еврозоне, који АфД заговара, наилази на неочекивано јак одзив у јавности, а мудро постављени захтеви за привредне реформе принудили су велике странке да своју политичку стратегију у најмању руку прилагоде представама АфД.

М. К.

-----------------------------------------------------------

Неонацистичке провокације

На да­на­шњим пар­ла­мен­тар­ним из­бо­ри­ма уче­ству­је и нео­на­ци­стич­ка На­ци­о­нал-де­мо­крат­ска пар­ти­ја (НПД) ко­ја, зва­нич­но, бро­ји све­га пет хи­ља­да чла­но­ва. Су­де­ћи пре­ма ак­ту­ел­ним ана­ли­за­ма, али и по оства­ре­ним из­бор­ним ре­зул­та­ти­ма у ми­ну­ле че­ти­ри и по де­це­ни­је – осва­ја­ла је из­ме­ђу две и се­дам сто­ти­на хи­ља­да гла­со­ва  – шан­се НПД да пре­ма­ши про­пи­са­ни цен­зус од пет од­сто за ула­зак у Бун­де­стаг су ми­ни­мал­не. Ипак, нео­на­ци­стич­ки ак­ти­ви­сти во­де же­сто­ку из­бор­ну кам­па­њу, ко­ри­сте­ћи при­ли­ку да под пла­штом де­мо­крат­ског над­ме­та­ња на­мет­ну јав­но­сти рас­пра­ве усме­ре­не про­тив стра­на­ца у зе­мљи и про­тив ле­во ори­јен­та­са­них стра­на­ка ко­је сма­тра­ју – ве­ле­и­здај­ни­ци­ма.

Уочи ви­кен­да су у не­ко­ли­ко не­мач­ких по­кра­ји­на од­стра­ње­не пла­ка­те са ра­си­стич­ким па­ро­ла­ма, а у пе­так је Устав­ни суд у Кар­лсру­еу од­био да при­хва­ти ту­жбу нео­на­ци­ста про­тив пред­сед­ни­ка Јо­а­хи­ма Га­у­ка. По­вод је била пред­сед­ни­ко­ва из­ја­ва да су ак­ти­ви­сти ове стран­ке – лу­да­ци.

да ли је реч о „­идео­ло­шким фо­си­ли­ма”, ка­ко их уме­ре­ни по­ли­ти­ча­ри у Не­мач­кој на­зи­ва­ју, или о не­чем озбиљ­ни­јем, про­ис­ти­че из јав­не по­ли­тич­ке ди­ску­си­је о из­ри­ца­њу за­бра­не ра­да тој стран­ци.

Иако је не­мач­ка Савезна установа за за­шти­ту уставности кла­си­фи­ко­вала странку као прет­њу устав­ном по­рет­ку, стран­ка није забрањена.

Пре две го­ди­не ми­ни­стри уну­тра­шњих по­сло­ва свих 16 не­мач­ких по­кра­ји­на пред­ло­жи­ли су за­бра­ну НДП, али Устав­ни суд тек тре­ба да гла­са о пред­ло­гу. Та­ква си­ту­а­ци­ја омо­гу­ћи­ла је раст нео­на­ци­сти­ма. Док у Шре­де­ро­во вре­ме ни­су ушли ни у је­дан по­кра­јин­ски пар­ла­мент, 2006. до­би­ли су пред­став­ни­ке у два: у Шве­ри­ну, по­кра­ји­на Ме­клен­бург и Пред­ња По­ме­ра­ни­ја, и у Дре­зде­ну, Сак­со­ни­ја.

Мар­та про­шле го­ди­не, кон­зер­ва­тив­на вла­да кан­це­лар­ке Ан­ге­ле Мер­кел са­оп­шти­ла је да не­ће по­ку­ша­ва­ти да за­бра­ни ову стран­ку крај­ње де­сни­це ко­ја је то­ком ње­на два ман­да­та до­би­ја­ла но­вац из др­жав­не ка­се ко­ји се у го­ди­шњем про­се­ку кре­тао пре­ко ми­ли­он евра.

апри­ла ове го­ди­не по­сла­ни­ци два дома парламента, Бун­де­ста­га и Будесрата, нису успели да постигну договор о забрани НПД.       

Бо­жи­дар Ди­кић

------------------------------------------------ 

Карлов угао

Кад се затресе немачко изборно тело, нама клецају колена.

Није она Ангела, она је Архангела.

Да бисмо били пријатељи, морали смо двапут да их победимо.

Не смемо да се угледамо на Немце. Није у нашој традицији да толико радимо.

Волимо Немачку као што она воли Америку, као што Америка воли Косово.

Немачка је имала Маршалов план. Ми смо, нажалост, имали само маршала.

Неки у Немачкој би радо вратили марку. И ми бисмо.

Када би нас опет напали Немци, да ли би нас бранила гарда Охаја?

Србија је окупирала Немачку?! Азилантима.

Ко зна колики би нам био стандард да смо имали среће да изгубимо рат као Немци и Јапанци.

Драгутин Минић