Три прозора Андреја Макаревича

Тешко је претпоставити на шта би данас личио рокенрол да је којим случајем остао у оквирима које су четрдесетих и педесетих година поставили његови амерички родоначелници: Џери Ли Луис, Чак Бери, Бил Халеј и његове „комете” – Бо Дидли, Литл Ричард, Џин Винсент, Елвис Присли… Срећом, за разлику од других музичких праваца, рокенрол се показао као универзални језик и брзо освојио планету.

Британци, Немци, Французи, Италијани дали су много рокенролу, а није занемарив ни руски допринос. Још у совјетска времена, и поред честих забрана, пре свега идеолошког карактера, великом земљом су прашили рокери. Оно што им није ишло у прилог била је технологија снимања која је за западном заостајала у сваком погледу.

Али, времена су се променила и данашња руска рок сцена изазива дивљење. Не само стога што у њој делује велики број група и певача: „Љубе”, „Земфира, „Карољ и шут” „Алиса”, „Б-2”, „Крематоријум”…, већ и због изузетног квалитета њихових песама које прате фасцинантни текстови, изузетно свирачко умеће, врхунска продукција…

Пут који су, у том смислу, прешли музичари из групе „Машина времени” („Времеплов”) делује најупечатљивије. Јер они су на совјетској и руској рок сцени дуже од четири деценије!

Чланови групе данас су: Андреј Макаревич, главни текстописац и гитариста, Александар Кутиков, Андреј Державин и Валериј Јефремов, мада су успешну каријеру „Машине” значајно обележили и Јевгениј Маргулис, Пјотр Подгордетски и остали врхунски музичари. Ауторство им се креће од утицаја „Битлса” и британских група, преко блуза до, тзв. совјетских бардова (кантаутора).

Иако су се сви чланови огледали као композитори, писац текстова увек је био Макаревич са честим метафорама, алегоријама које осликавају живот, како онај из совјетског доба, тако и овај у данашњој Русији.

Почели су 1969, мада се тада млађани Макаревич већ огледао у различитим бендовима. Ипак, сматрају их пионирима совјетског рока. Упорност са којом су стварали музику одржавала их је у врху популарности и у најделикатнијим данима, у време распада СССР-а, а и у несигурним временима првог руског председника Бориса Јељцина.

Композиција „Три прозора”, усамљеничка је балада која слушаоца води универзалношћу, од бурних дана детињства до мирноће позне старости. Урађена је у правом „бардовском” стилу и показује сву величину ауторовог песничког талента. Она на неки начин указује да пред свима током целог живота стоји избор. Да ли ћемо се окренути залудној меланхолији, покушати да пронађемо праве животне одговоре, или се препустити бесконачности даљине. Слична питања Макаревич поставља и у песми „Три сестре”, још једној изузетној песничкој бравури која слушаоца води путем љубави, маште и наде.

До сада су снимили више од 20 албума, што студијских, што концертних. Један су снимили чак и у чувеном лондонском студију „Еби роуд” који су прославили легендарни „Битлси”.

Управо захваљујући свирачком умећу свих чланова, концерти „Машине времени” увек били на највишем нивоу. Многи су забележени и у видео-формату и могуће их је наћи на интернету. Један од таквих је и концерт назван према композицији „Три прозора”, одржан у лондонском „Ројал Алберт” холу поводом 80. рођендана последњег совјетског председника Михаила Горбачова.

---------------------------------------------------

Три прозора

Заборавио сам на буре и громове

Сада ми је дража тишина

И живим у старом дому

Из којег гледају три прозора

Први прозор гледа на поље

Поље наших најбољих година

На том пољу не постоји бол

И свако питање има одговор

Тамо сунце сија и дању и ноћу

Земља цвета и лети и зими

Играју се тамо још недорасла деца

А једно од њих – свакако сам и ја

Други прозор гледа на шуму

Тамна шума издигла се до небеса

И створила завесу према сунцу

Од питања кријући одговоре

Тамо се живот одвија по шумским законима

А ја сам се плашио сваког грма

Крећући се непознатим стазама

У тренуцима када се спуштао мрак

Трећи прозор гледа на океан

На миран ветар мирише океан

А иза њега су дивље земље

Које нико никада није видео

Као вечност велик је океан

И силина мирних таласа

И када осетим тескобу у старом дому

Ја одлазим ка трећем прозору

Претвориће се у речну бујицу – Снег

Од сивог облака створиће се – Дим

Постаће домом твој родни – Дом

Из руина ће изнићи – Храм

Завршиће се сваки – Бој

Победиће, без сумње – Светлост

Убраћу букет цвећа – Речи

И подарити их својим пријатељима – Вама