„Гугл” у борби против старења

У складу са сопственом филозофијом да велика компанија не треба да се бави само једном делатношћу, „Гугл” је започео нови пројекат који има за циљ продужетак људског века. Џин из Силицијумске долине удружио се са Артуром Левинсоном, председником управног одбора биотехнолошке фирме „Генетек” и „Епла”, и основао компанију „Калико”, која ће се бавити проблемима старења. Како преноси сајт „Техкранч” позивајући се на изворе блиске пројекту, циљ није да људи буду бесмртни, већ да се животни век данашњих двадесетогодишњака продужи за 100 година.

Нова фирма ће користити стручност „Генетека” како би се пронашао лек за болести које долазе са старењем, наводи се у саопштењу објављеном на мрежи „Гугл плус”.

„На резултате ћемо очигледно сачекати, али верујемо да можемо да остваримо напредак у разумном року ако поставимо праве циљеве и ангажујемо праве људе”, рекао за амерички магазин „Тајм” извршни директор „Гугла” Лари Пејџ.

Није улазио у детаље како ће доћи до циља, али претпоставља се да ће у основи бити обрада великих база података како би се убрзало откривање узрока најтежих болести и потенцијалног лека. Могуће је такође да ће компанија нудити награде научницима или финансирати пројекте за које владе немају новца.

Пејџ, који је са пријатељем са Станфорда Сергејем Брином 1996. основао „Гугл”, пре неколико месеци је открио да има ретку болест нерава која утиче на гласне жице као и поремећај штитасте жлезде познат као Хашимотов тироидитис. Брин је, када му се мајка разболела од Паркинсонове болести, генетским испитивањима установио да су обоје носиоци мутираног гена који повећава шансе за оболевање.

„Болест и старење погађају све породице. Уз ’свемирске’ подухвате у области биотехнологије, верујем да можемо да побољшамо животе милиона људи”, рекао је Пејџ. Није хтео да открије колико ће новца бити уложено у пројекат, али верује да би први резултати могли да се виде за деценију до две.

„У неким областима потребно је 10 до 20 година да се од идеје развије нешто заиста велико. Здравствена заштита је једна од тих области. Требало би да циљамо на велике ствари да бисмо за 10 до 20 година имали решен проблем”, истакао је извршни директор „Гугла”.

„Калико” се уклапа у често цитирано Пејџово уверење да циљ „Гугла” треба да буде много бољи свет.

„Незадовољан сам кад видим компанију која је велика, а ради само једну ствар. Ако имате више људи и средстава можете да урадите много више. Увек нам је то била филозофија”, рекао је Пејџ „Тајму” који у новом броју објављује насловну причу „Може ли ’Гугл’ да реши смрт?”.

Здравље је очигледно област којом „Гугл” жели да се бави и Пејџ жели да „реши рак” на исти начини на који лабораторија „Гугл икс” експериментише са наочарима и аутомобилима који сами управљају, коментаришу технолошки сајтови.

Ово није први излет компаније у област здравствене заштите. Пре пет година је лансиран „Google Health” као сервис за дигитализацију личних здравствених информација који је корисницима омогућавао да воде картоне онлајн, чувајући на поверљивом месту податке као што су лекови, резултате анализа и слично. Међутим, због слабог интересовања, угашен је у априлу 2011.

„Калико” је амбициознији пројекат којим је, како оцењују аналитичари, технолошки гигант послао поруку предузетницима да се усмере на велике проблеме.

----------------------------------------------

Предвиђање грипа и вештачки хамбургер

Многи верују да је улазак „Гугла” у домен здравства био неизбежан јер гигант претраге има јединствену базу података и велике могућности да их обраћује. Његови инжењери могу да изведу сложене анализе података и већ их користе у области јавног здравља. На пример, могу да предвиде епидемију грипа анализом појмова за претрагу у реалном времену.

На исти начин могу да обраде јавно доступне демографске податке упоредо са терабајтима информација из области генетике. Калифорнијска компанија уложила је најмање 10 милиона долара у старт-ап компанију за генетска истраживања која је у власништву Бринове супруге Ане Војчицки.

Брин је уложио и 300.000 долара у производњу првог лабораторијског хамбургера од меса добијеног у лабораторији матичних ћелија. Главни мотив му је био да у будућности спречи немилосрдно убијање животиња за прехрану људи.