Повратак у седамдесете

Нови Законик о кривичном поступку (ЗКП) ступа на ступа на снагу првог октобра ове године, месец дана пре локалних избора на Косову.

Овом приликом ваља указати на нека решења из наступајућег ЗКП, који нам је великодушно оставила у наслеђе претходна власт.

У процедуру је 15. 01. 2012. враћен стари притворски основ, у чл. 211, ст. 1, тач. 4 ЗКП, познат као „притвор због узнемирења јавности“ за најтежа дела. Он гласи:

„Притвор се може одредити против лица за које постоји основана сумња да је учинило кривично дело ако је:

4) за кривично дело које му се ставља на терет прописана казна затвора преко десет година, односно казна затвора преко пет година за кривично дело са елементима насиља или му је пресудом првостепеног суда изречена казна затвора од пет година или тежа казна, а начин извршења или тежина последице кривичног дела довели су до узнемирења јавности које може угрозити несметано и правично вођење кривичног поступка.”

Стари притворски основ „узнемирење јавности” налази се у кривичном поступку СФРЈ од 1970, када се масовни националистички покрет за самосталну Хрватску приближавао кулминацији, а Tито појачао просовјетски курс. Закон о изменама ЗКП донет је 26. новембра 1970. и ступио је на снагу 11. децембра те године. Челници масовног покрета (Дабчевић-Кучар и Трипало) смењени су 1. децембра 1971 године. Марко Никезић (по смени 1972. он и следбеници постају либерали) септембра 1970. рекао је да „српски Централни комитет“ није „никакав чувар Југославије“ и да тај форум „не зна тачно шта мисле другови у Хрватској“, ,,ни какве су им визије будућности”. Шест месеци касније др Михајло Ђурић је навео да је „Југославија већ данас готово географски појам” и због познатог говора осуђен на казну затвора.

Тај притворски основ образлаган је преписивањем или парафразирањем законског текста, а и онда и сада је противуставан и тиче се разлога који су ван кривичне процедуре. „Узнемирење јавности” је безобална формулација и тешко се чињенично може дефинисати. Посебно то важи за узрочну везу између узнемирења јавности и могућности да се стога угрози несметано и правично вођење поступка. Вредносни суд не подлеже тесту истинитости, па се чињеницама не може оспорити. Нарочито не јачина и трајање узнемирења, сем пројекцијом судија. Од 2001. није био притворски основ, а од 2011. враћа се на велика врата у наш ЗКП.

Једно друго решење из 1977. враћено је у актуелни ЗКП, у чл. 438, ст. 2. тач. 1. и гласи:

„Битна повреда одредаба кривичног поступка постоји и ако се:

1) пресуда заснива на доказу на коме се по одредбама овог законика не може заснивати, осим ако је, с обзиром на друге доказе, очигледно да би и без тог доказа била донесена иста пресуда.”

Ова одредба омогућује да се у судским списима задржавају недозвољени докази и да се тако „прави мост” од недозвољених ка дозвољеним доказима.

У свакој држави кривична процедура показује праве домете људских права и слобода у једном друштву, а не устави и декларације о правима и слободама човека и грађанина.

Песник Булат Окуџава каже: „Ново код нас је – оно старо.“

Aдвокат