Сиромашна извесност

Од почетка економске кризе у Европској унији често се постављало питање зашто је толико дубока само у медитеранским земљама. Обично су навођени: корупција, избегавање пореза и склоност према популизму. Немачки новинари су истицали и лењост, пуне кафиће, честа боловања и дугачке годишње одморе.

Државе сунчаније половине Европе деле нешто што није лако препознати и што не треба губити из вида када размишљамо о разлозима зашто су неке дошле на ивицу банкрота или зашто су целе генерације остале без добре будућности.

Већину најјачих и најбрже растућих економија одликује ако не љубав онда бар благонаклоно гледање на неизвесност. На пример, за становнике Шведске, Кине, Данске, САД и Сингапура неизвесност је изазов и добра прилика, нешто што не треба избегавати већ користити.

Насупрот њима су земље чији грађани у променама обично виде опасност и воле да верују да је све што је другачије опасно. Економски руинирана Грчка је шампион света у избегавању неизвесности, а осиромашена Португалија је на другом месту. У самом врху је и Србија – мало иза нас су Словенија и Хрватска.

Становници југа Европе амбивалентне и непознате ситуације обично доживљавају као претњу и имају снажну потребу за предвидљивошћу. То није добар савезник у времену неолибералног, „казино капитализма” и растуће конкуренције на све отворенијим глобалним тржиштима.

Када размишљамо о разликама између култура обично прво помислимо на језик, религију или традицију. Али све чешћи сусрети између припадника различитих земаља – као и неразумевање које обично прати чак и контакте између људи из привидно сличних друштава – навели су научнике да преиспитају праву природу и корене онога што нас дели.

Тако су истраживања које је спровео Херт Хофштеде показала да начин како се појединци носе с неизвесношћу у значајној мери припада културалном наслеђу друштва у коме живе. Холандски професор истиче и да се културално условљени обрасци понашања тешко мењају – назива их „софтвером људског мозга” и описује као невидљиву силу која усмерава наше одлуке и реакције.

Ту нема великих разлика између генерација и класа – свест и менталитет је много теже променити него стару гардеробу или аутомобил. Велики број изрека и поштапалица служи да ојача кључне ставове припадника једне културе. „Никад се не зна”, омиљено оправдање старијих за бег од неизвесности и промена, у жаргону млађих генерација је постало „опуштено” и „сигурица”.

У друштвима као што је наше деца ће вероватно учити да је свет опасно место и биће презаштићена од сусрета с непознатим ситуацијама, каже Хофштеде. Касније у животу, последице параноје од промена можемо видети на скоро сваком месту – од гласачких кутија у којима уместо нових идеја тражимо спасиоце до бесмислених закона који испуњавају нашу потребу за извесношћу чак и онда када се не спроводе.

На послу ће се често појавити у форми питања: „А шта ако неко сутра дође и мене пита?” Неће нас мимоићи ни у домовима здравља. У културама у којима грађани прихватају неизвесност лекар ће пацијенту често рећи пар утешних речи и послати га кући. У Србији и оближњим земљама доктор ће много чешће учинити оно што очекује анксиозни пацијент – и преписати сасвим непотребан антибиотик.

Страх од неизвесности може се препознати и у начину како „мислимо на будућност”. Злато и орочена штедња су много популарнији од ризичних улагања у акције, а државни посао и рана пензија су омиљене животне дестинације.

У друштвима као што је наше људи воле да верују у „истине са великим И”, а идеје које се разликују од тих истина обично доживљавају као опасне и загађујуће. Културално укорењена фобија од свега што није блиско и одомаћено један је од главних узрока ксенофобије и хомофобије.

Штавише, свебалканска склоност ка предвидивом и једнозначном утиче и на „способност људи који имају различита убеђења да буду лични пријатељи” – било либерални било конзервативни сви смо, како пише Хофштеде, „деца исте културе”. Зато последице љубави према извесности нећете наћи само у истањеним српским новчаницима већ и за идеолошки хомогеним славским трпезама и на једнопартијским дечјим рођенданима.

Извесност је стварала шармантну опуштеност и вековима је верно служила људе на ободу Медитерана. Данас је она постала најскупља од свих наших великих љубави. Растанак ће, нажалост, бити дугачак, прилично болан и сиромашан.

Факултет за медије и комуникације