Без „Дерете” у хали 1 Сајма књига

До сада, уочи Међународног београдског сајма књига, углавном мањи издавачи били су незадовољни расподелом скупог излагачког простора. Овога пута оштећен је издавач дуге традиције – Графички атеље „Дерета”, који је одлуком Одбора сајма књига, измештен из Арене хале 1 Београдског сајма (где је био претходних осамнаест година). Иначе, „Дерета” је један од првих приватних издавача у Србији, између два сајма објавио је више од четрдесет наслова.

Тренутно у понуди има око пет стотина издања, дела Андрића, Светлане Велмар Јанковић, Басаре, Стевана Пешића, као и дела класика попут Јунга, Шопенхауера, Платона, Дантеа... „Дерета” је једина издавачка кућа која има едицију посвећену књигама о Београду: књиге Тирнанића, Дерока, Капора, Ћирковића. Не запоставља ни савремене светске ауторе, Ж. Е. Агвалузу (највеће име књижевности португалског говорног подручја, гост Београдског сајма 2011), Марија Левија (један од најутицајнијих турских писаца), серију „Дневник једног шоњавка”, која је званично проглашена за најбољу књигу за децу протекле деценије у свету, преводе светских хитова за ширу читалачку публику, биографије (Том Вејтс, званично једна од најпродаванијих књига у Србији), есејистику, историју, као и књиге за децу и омладину. „Дерета” следеће године обележава двадесет пет година бављења издаваштвом, до сада има око 1.500 издатих наслова. Године 1992. прва је покренула едицију превода домаћих писаца на енглески језик…

Како кажу у овој издавачкој кући, као и прошле године уочи Сајма књига, затражено је 120 квадрата  излагачког простора, међутим, нејасни су критеријуми према којима „Дерета” не испуњава услове за Арену хале 1, иако је увек уредно измиривала своје обавезе, „за разлику од неких других кућа које су остале у партеру, а које послују у блокади, имају далеко мању продукцију, и тек одскора су измириле своја дуговања Београдском сајму”.

У намери да јавност поближе упознамо са критеријумима надлежног Одбора сајма књига, а у вези са расподелом простора, позвали смо директорку Београдског сајма Снежану Миљанић, међутим, остали смо ускраћени за ово образложење. Прошле године још један издавач дуге традиције нестао је из Арене, али због финансијског краха. Били су то „Стубови културе”, на чијем штанду се окупљало највише домаћих писаца, издавач који је, као и „Дерета” сада, имао култну књижару у центру Београда. Околности су такве да у временима тешким за издаваштво, они који у Србији одолевају тим притисцима бивају за то још и кажњени.