Мало више од лепих жеља

 Ваљево – Када је почетком априла 2010. године градска скупштина Ваљева усвојила одлуку о куповини фабрике намештаја и картонске амбалаже „Стефил” у стечају, за потребе индустријске зоне расположење је било подељено. Пре свега због кредитног задужења од 200 милиона динара, јер су се поједини „чувари” градске касе понашали као да паре дају из сопственог џепа. Међутим, глас разума, тј. отрежњења брзо је стигао из филијале Националне службе запошљавања на чијим списковима је тада било преко 8.000 незапослених, а због неуспешних приватизација овдашњих предузећа све већи број радника је остајао без посла.

 Када су се страсти смириле гласно је речено да ће индустријска зона бити пун погодак за привредни опоравак и ублажавање незапослености у граду на Колубари. Због чега је онда „долина могућности”, како је названа будућа зона која се простире на 14 хектара опремљеног грађевинског земљишта у којем је под кровом преко 30.000 квадратних метара производних хала и магацина осталих иза угашеног „Стефила”, још увек између лепих жеља и прича. Селимир Манојловић, заменик градоначелника Ваљева, у изјави за наш лист казао је да до одуговлачења са активирањем зоне није дошло због инертности градске власти и управе, већ објективних околности које је државна администрација „потегла” из свог рукава.

– Фабрика Стефил„” као друштвено предузеће није било власник, већ корисник имовине, односно земљишта чији мањи део по закону о реституцији треба да буде намирен правим власницима или њиховим наследницима. То је практично значило да без сагласности Дирекције за имовину нисмо могли да продајемо плацеве у зони. Дирекција је сличних захтева добила безброј, тако да смо морали да уђемо у ситуацију дугог, а повремено и неизвесног чекања. У међувремену државноадминистративне процедуре су приведене крају и ја очекујем да за наредних 30 дана питање продаје и уступања земљишта унутар индустријске зоне буде прецизно и јасно утврђено – каже Манојловић, додајући да је реално да крајем ове и почетком наредне године ваљевска „долина могућности” буде на располагању свим инвеститорима који су у међувремену показали велико интересовање.

Поред домаћих међу заинтересованима има и неколико иностраних фирми и компанија са високим рејтингом. Уосталом, како је навео Манојловић, локација индустријске зоне је три километра од центра града, налази се поред главног пута М-4 (Ваљево–Београд) и железничке пруге Београд–Бар, девет километара од локалног аеродрома у Дивцима, односно 17 километара од будућег ауто-пута који је у изградњи Београд–Пожега. Није говорио о олакшицама које је град предвидео за производне фирме и оне које запосле више од 50 радника, али из пређашњих предлога зна се да оне неће бити занемарљиве пре свега зато што се процењује да би у новој зони у неколико десетина фирми требало да добије посао од 1.000 до 1.500 радника.

 И док се чека пристизање потребних дозвола о пуном статусном легитимитету на простору индустријске зоне, градска власт ради на њеном уређењу. у међувремену на њен простор уселиле су се четири фирме од којих су две активне.

Б. Нововић