Арсен Дедић: Даворин Поповић је био врстан певач

Све ове године: „Индекси”„Индекси и пријатељи – све ове године” назив је концерта који ће сутра увече бити одржан у Центру „Сава”, у спомен на Даворина Поповића, Слободана Боду Ковачевића, Ђоку Кисића, Ђорђа Новаковића и недавно преминулог бившег клавијатуристу „Индекса” и аутора хита по којем ова серија концерата и носи назив – Енца Лесића. Наравно, ово је и омаж једној од највећих група са простора бивше Југославије, легендарним „Индексима”, који су основани 1962. године.

Музичари који су некада сарађивали са „Индексима” допутоваће искључиво због овог пројекта из разних делова света. Фадил Реџић стиже из Америке, Нено Јурин из Словеније, Ранко Рихтман из Израела, Мирослав Шарановић из Немачке, а Пецо Петеј из Сплита. У Београду ће им се придружити Корнелије Ковач, а хитове које није избрисало време сутра ће певати Арсен Дедић, Жељко Бебек, Дадо Топић, група „Хари Мата Хари”, Халид Бешлић, Калиопи, Кики Лесендрић, Јелена Томашевић...

– Неки од њих су отишли и однели са собом оно што је некад било заједничко, а ми и даље причамо са њима кад на сцени зачујемо Бодин соло у „Плими”, Даворов храпави глас који, преко гласова свих певача који гостују на концертима, и даље фигурира као нешто веома посебно и магично – присећа се Корнелије Ковач, који се „Индексима” придружио 1966. године.

За њих је наш аранжер, пијаниста и композитор написао песме „Бој на Мишару” и „Ако једном будеш сама”.

– Било је, а биће још дуго у будућности оно што су оставили у аманет данашњим генерацијама – сматра Ковач.

За Жељка Бебека, „Индекси” су музичка историја са наших простора. У најкраћем сажима разлог због којег је прихватио позив да учествује у двоипочасовном путовању кроз време и незаборавне тренутке у част „Индекса”.

– Сматрао сам да је битно да будем део тог пројекта. Ти концерти ме увек држе у посебном узбуђењу, јер певам песме које нису никада биле на мом репертоару, осим нумере „Све ове године” – каже Бебек.

На четвртом концерту који се организује у част легендарне сарајевске групе наступиће и Арсен Дедић за којег су „Индекси” обележили наше музичко поднебље за сва времена.

– Били су другачији, испред свога времена, имали су стила, елеганције. Даворин посебно. Бодо је углавном бринуо о оригиналности песама, а Даворин је био тај који је свему давао посебан „тач”. Због свог стила и особености и остали су толико дуго у срцима публике и међу нама – каже за наш лист Дедић којем је Поповић био и велики пријатељ.

На наше питање сматра ли да „Индекси” данас имају наследника на простору бивше Југославије, Дедић кратко одговара:

– „Индекси” су „Индекси”. И они још трају. Били су сјајни музичари, а Даворин је био посебан и врстан певач.

По његовом мишљењу, били су оригиналан бенд.

– Били су своји! Не можемо бити искључиви па рећи да након њих више ништа није ваљало. Дошли су многи квалитетни бендови и након њих, али они остају и трају – сматра Дедић и додаје да му сваки од концерата посвећених „Индексима” много значи и да у сваком учествује из поштовања према његовим драгим и великим пријатељима којих више нама.

С. Чикарић

-----------------------------------------------------------

Новковић: Спона свега је Сарајево

За Бориса Новковића, чијем је оцу Ђорђу, такође, посвећен сутрашњи концерт, окупљање и традиција овог пројекта је вишезначна.

– За „Индексе” ме веже емотивна прича која ме враћа у детињство, јер је мој отац Ђорђе, такође, у једном периоду био њихов члан. Враћају ме у прошлост и моја памћења из детињства када су „Индекси” често знали да продефилују кроз нашу кућу. Још памтим очеву радну собу у којој су стајали њихови бубњеви које су једном приликом заборавили. Једна од тих веза је управо та емотивна веза с временима „Индекса”, јер буди у мени сећање на те мирисе, укусе – прича Новковић.

Концерт „Индекси и пријатељи” га радује и значи му и због чињеница да на њему увек сретне много колега који имају сличан сензибилитет.

– А трећи аспект ове приче јесте спона свега: Сарајево, из ког сам отишао као беба, али тамо сам рођен. А најбитније у свему овоме је музика, та магична музика коју су стварали „Индекси”. А коју краси невероватан квалитет и која је остала записана међу звездама и живи још и данас на нашим просторима као најлепша историја популарне музике.