Ђоковић и Дел Потро у финалу Шангаја

Мастерс турнир у Шангају најваљује нову промену односа у врху светског тениса. Новак Ђоковић је лако стигао до другог финала за недељу дана, а Рафаел Надал посустао други пут у истом кратком периоду. Наш ас је наставио доминацију против Жоа Вилфрида Цонге са 6:2, 7:5, после нешто више од сат и по игре и кратких прекида за бурне расправе. Међутим, уместо 39 сусрета са новим предводником АТП листе, укрстиће копља са Хуаном Мартином дел Потром, данас од 10.30 часова. Било је то наслућивано изненађење, а не сензација, јер Аргентинац као да је против себе имао сенку од донедавног Надала и прошао је брзо и глатко: 6:2, 6:4.

Неко ће рећи да је борба за нову титулу на азијској турнеји далеко мање важна од гренд-слем пехара и првог места на свету, али Ђоковић од те смене на врху поново игра како уме. У овом тренутку могао би и да жали што му је Аргентинац одузео прилику да сам – још једном у недељу дана – то каже и Надалу. Ни овај, чини се, не би био расположен за такву пробу.

Свеједно, наш тенисер је био на узлазној линији и против Цонге, у мечу чији се исход није доводио у питање ни у једном тренутку. Док још Француз није стигао да се уигра, повео је са 3:0, потом му дао мало предаха па и прилику да врати брејк, али, чим се Цонга узнео, почео је да греши. Тако је Ђоковић зачас стигао до 6:2. Слични односи владали су у другом сету, с тим што је бранилац шангајске титуле одмицао само зато што је први сервирао. Затим се одлепио, па опет дозволио повратнику на велику сцену да уђе у игру, али све је и даље било очекивана игра мачке и миша. Цонга никада није повео, нити озбиљније запретио, а сломио се у кључним тренуцима, за 7:5 у другом сету и 11. пораз у 16 међусобних мечева.

Као и против Гаела Монфиса дан раније, дуел са још једним темпераментним Французом пратила је и повећана тензија због судијских одлука. На две узастопне спорне пресуде Ђоковић је веома бурно реаговао, на тренутак испустио конце игре, али је укупним ставом показао да му се враћа неопходни адреналин у игри, да му је изузетно стало да поново буде онај стари и најбољи на свету. Новинари су га, нормално, заокупили питањима откуд да у тој мери плане, али су добили хладнокрван одговор:

– Када сте на терену, имате осећај као да сте у арени. Борите се, прораде емоције, то је сасвим нормална ствар. Није ни први пут, а сигурно ни последњи, да се тако нешто догоди.

Потом је додао и оно што је голим оком могло да се види, да му је изузетно важно што је ушао у још једно финале, а затим објаснио и стратегију коју је применио:

– Сервис ми је био веома ефикасан и добро контролисан. Покушавао сам да отворим терен, да га шетам, а притом да избегнем његове ударце из бекхенд углова, које посебно воли.

Следи финале са Хуаном Мартином дел Потром у којем је тешко бити прогнозер, али ни Ђоковић ни његови навијачи немају разлога за бригу. Не само због досадашњег скора од 9:3, већ пре свега због сабраног и опрезног приступа на азијској турнеји. Поред тога, Аргентинац је свој максимум већ пружио у полуфиналном мечу којим се и званично пласирао на завршни мастерс турнир у Лондону, док Ђоковић тек хвата ритам за своје, још више домете. Ово су и праве припреме за Париз и на крају Лондон, али и за финале Дејвис купа у Београду, као и за још неки турнир који би могао да дода раније утврђеном програму.

Тешко је рећи колико јучерашња убедљива победа над Надалом говори о тренутној снази аргентинског џина, а колико о томе да Шпанац полако искључује моторе који су га од фебруара фуриозно носили од петог до првог места. Јер, Дел Потро је у полуфиналу деловао као апсолутни фаворит, иако није добио тај дуел још од 2009. Попут Ђоковића против Цонге, није дозволио доскоро непобедивом Надалу ни вођство, нити претњу. Јасно је да је у успону и веома опасан, а колико – видеће се данас пре подне.