Игре и звуци Балкана

Ситна „бугарка”, заплетено „калајџијско коло”, разиграна „врањанка”, заводљиви оријентални плес… и друге игре и звуци Балкана биће представљени, у истоименом спектаклу, београдској публици на нов, савремен начин, 26. октобра на премијерном наступу нове националне плесне трупе „Уна сага сербика” у Центру „Сава”.

Млади ансамбл (просек им је двадесетак година) састављен је од 22 девојке и исто толико младића међу којима је већина стицала плесно искуство у балетској школи „Луј Давичо” и културно-уметничким, односно фолклорним друштвима, а уз њих наступа и четворо прослављених солиста, првака националног балета Народног позоришта у Београду: Бојана Жегарац, Сања Нинковић, Милан Рус и Игор Пастор. Редитељ пројекта, Бошко Ђорђевић, познат је по раду на великим визуелно-сценским пројектима, као што је била церемонија отварања Универзијаде, а у пројекат „Игре и звуци Балкана” се укључио на позив кореографа Светозара Крстића, директора КУД „Фрула”, који је, како каже за „Политику”, о овоме маштао већ 15 година. Он је и оснивач плесне групе „Уна сага сербика”.

– Идеја је била да „спојимо неспојиво”: изворне фолклорне кораке и етно-музику балканских народа са модерним визуелним ефектима, као што су тродимензионална анимација и мапирање простора. Тако смо добили нешто сасвим ново, јединствено, што ће, верујем, бити српски пандан светски прослављеним ансамблима попут ирског „Риверденса” (Riverdance), грузијске „Легенде” (Georgian Legend) и турске „Анатолијске ватре” (Fire of Anatolia) – сматра Крстић.

Аутор музике за спектакл је наш познати композитор Слободан Марковић, коме је, признаје, то прво искуство ове врсте.

– Био је то необичан изазов, уједно и изузетно задовољство, да радим нешто сасвим ново, да комбинујем фолклорне лајтмотиве са кубанским етно-денс мелодијама, америчким госпелом, електронском музиком… користећи и неке неуобичајене дувачке и трзачке инструменте. Резултат су препознатљиви, а ипак сасвим другачији звуци, са доста непарних ритмова типичних за балканске народне игре, које „Уна сага сербика” тако виртуозно изводи – објашњава Марковић.

Сценографија спектакла у Центру „Сава” заснива се на мотивима четири елемента (ватра, вода, земља, ваздух) који се смењују у складу са променом плеса, пратећи играче на чијим ће се стилизованим ношњама (костимограф је Ирена Белојица) налазити светлосне диоде. Крстић и његове колеге костимографи (Небојша и Елена Громилић, Мирко Кнежевић и Ана Крстић) допунили су класичне фолклорне кораке балетским елементима, нарочито живим покретима руку, скоковима, линијским и кружним формацијама… које дају нову димензију ономе што познајемо као традиционалне народне плесове.

После Београда, „Игре и звуци Балкана” ће обићи веће градове Србије и региона, а онда, надају се аутори, кренути у свет…

– Ово је не само најбољи начин да представимо традицију и културно наслеђе наше земље и региона, већ и да упослимо талентоване младе играче који немају баш много могућности да буду стално ангажовани на домаћој плесној сцени – сматра Крстић.