Зашто су Енглезима навирала горка сећања на 1973.

Од када је Пољска 1. маја 2004. ушла у Европску унију неколико стотина хиљада њених држављана, користећи благодети Европе без граница, пошли су на Запад у печалбу. Огроман број њих изабрао је Уједињено Краљевство за спокојну луку живота.

Почетком ове године „Гардијан” је објавио податке британског Националног центра за статистику о распрострањености језика у Енглеској и Велсу. Истраживање је дaло изненађујуће резултате. После енглеског и келтског велшког највише људи говори – пољским. Око 546.000!

Енглеска и Велс имају 56,1 милиона становника. Аутохтоним језиком у Велсу, којег треба разликовати од енглеског велшког, служи се 562.000 људи. У неком следећем истраживању може да се догоди да пољски буде и други најзаступљенији језик. Сада је иза њега бенгалски (221.000), којим укупно говори 250 милиона душа (Бангладеш и неке индијске државе).

Прижељкиван расплет из 2005.

Какве то везе има с фудбалом? Има зато што су се синоћ, у последњем колу квалификација за Светско првенство догодине у Бразилу, на Вемблију састали Енглеска и Пољска. То је пољским гастарбајтерима била прилика да у расејању у великом броју подрже репрезентацију иако то њој и није било преко потребно. Поразом против Украјине ономад у Харкову (1:0) изгубила је шансу да се домогне бар другог места, које води у бараж.

Дошла је у Лондон, дакле, потпуно растерећено, већ, као и наш државни тим, с мислима у квалификацијама за Европско првенство у Француској 2016, које почињу следећег септембра (жреб у фебруару). Горди Албион је морао да победи да би се непосредно нашао међу 13 учесника Мундијала са Старог континента од укупно 32. Морао је јер имао бод више од другопласиране Украјине, која је у исто време била гост аутсајдера Сан Марина и њен успех је био известан.

Енглезима су под императивом победе у дуелу с Пољацима неизбежно навирала горка сећања на 1973. После 40 година, готово у дан, опет су их дочекали у последњем колу квалификација за светско првенство. Благо неподударање између два меча јесте, рецимо, у томе што се онда играло на старом Вемблију, а садана велелепном обновљеном. Управо зато што је чувени стадион био затворен од 2002. до 2007. два тима су се претходно на Острву срели на Олд Трафорду, дому Манчестер јунајтеда. И пре осам година, у квалификацијама за Мундијал у Немачкој 2006, било је то у последњем колу. И тада је Енглеску само победа директно водила на највеће фудбалско такмичење јер је имала два бода мање од Пољске, која јој је на мегдан дошла као водећа у групи.

Те октобарске вечери радовали смо се и Енглези и ми. Горди Албион је победио с 2:1 одлучујућим поготком Челзијевог аса Френка Лампарда у 81. минуту. Наш тим, тада под именом Србија и Црна Гора, савладао је на „Маракани” Босну с 1:0 преко Матеје Кежмана у 7. минуту. Иако је Шпанија постигла пола туцета голова у Сан Марину (6:0), остала је друга с два бода мање од нас и морала је у бараж (Пољска и Шведска избориле директно учешће као две најуспешније међу осам другопласираних репрезентација).

Енглеска се у доигравању једини пут нашла у квалификацијама за Европско првенство у Холандији и Белгији 2000. Савладала је Шкотску у Глазгову с 2:0 па кроз четири дана није платила данак поразу с 1:0 у реваншу на Вемблију. И тада је била у групи с Пољском, коју је код куће победила с 3:1, а у Варшави јој је одолела (0:0). Завршили су с истим бројем бодова, али је Горди Албион био успешнији и по гол-разлици. За одлазак у бараж ипак је требало да захвали Шведској, која је у последњем колу потврдила прво место победом против Пољске у Стокхолму с 2:0.

Како је кловн постао јунак Вемблија

Шта се то догодило 17. октобра 1973? Пољаци су дошли на Вембли с бодом више од Енглеза. Било им је довољно и нерешено да би сачували прво место, једино које је онда водило на мундијал. Домаћин је морао да победи.

У јуну те године Пољска је била успешнија пред више од 70.000 својих навијача у Хожову с 2:0. Кривац за оба гола био је капитен Енглеске легендарни Боби Мур (1941-1993). У 7. минуту, после оштрог центаршута, скренуо је у мрежу лопту која је ишла у наручје голману Питеру Шилтону. У 47. минуту начинио је кикс какав таквом асу није смео да се деси. Као последњи играч одбране покушао је да предрибла домаћег нападача Влођимјежа Лубањског, који му је отео лопту и постигао гол.

Славни енглески селектор Алф Ремзи (1920-1999), с којим је Горди Албион остварио највећи успех у својој историји као светски првак 1966. на свом тлу, неопозиво је одлучио да 32-годишњег Мура за пресудну битку остави међу резервама. Иако чувени халф није био у доброј форми, сматрало се да репрезентација не може да се замисли без њега. До тада је одиграо рекордних 107 мечева (претекао Бобија Чарлтона; важећи рекордер Шилтон са 125 утакмица, а више има и Дејвид Бекам са 115). Капитен је био 89 пута!

Увертиру за сусрет с Пољском дао је легендарни тренер Брајан Клаф (1935-2004), који је с Дербијем освојио шампионску титулу у Енглеској 1972, а с Нотингем Форестом не само што је био први 1978. него се у следеће две године с њим попео и на европски трон. Пољског голмана Јана Томашевског јавно је назвао кловном због његовог изгледа и начина на који је чувао мрежу.

После утакмице Енглезима није било до смеха. Напротив. Завршено је 1:1 (Кларк из пенала у 63 – Домарски у 57).

У британској штампи сутрадан су осванула два упечатљива наслова – „Јунак Вемблија” и „Човек који је зауставио Енглеску”. Био је то Томашевски, који је бранио и оно што су сви видели у голу. Савладан је тек с беле тачке.

Многи домаћи играчи су били у сузама. Први пут од рата, после шест узастопних учешћа, Енглеска се није домогла светског првенства.

Да успех гостију није био случајан, видело се догодине у Западној Немачкој. Пољска, која је до тада играла једино на Трећем мундијалу, у Француској 1938, заузела је треће место. Изгубила је само у другом кругу и то од домаћина, потоњег првака (1:0). У тој групи, у којој је савладала и Југославију (2:1), била је друга. Тако је стекла право да одмери снаге с детронизованим Бразилом у „малом финалу”. Једини гол, у 76. минуту, дао је Гжегож Лато, најбољи стрелац Шампионата са седам погодака.

Томашевски је проглашен за најбољег голмана. Постао је и први чувар мреже који је на једном мундијалу одбранио два пенала (Швеђанину Стефану Таперу и Немцу Улију Хенесу). То је пошло за руком још само Американцу Бреду Фриделу 2002. у Јапану и Јужној Кореји.

Реквијем за Мура и Ремзија

Крах Енглеске, која се није пробила ни на Светско првенство у Аргентини 1978 (без учешћа и у САД 1994), наговестио је крај две велике каријере у репрезентацији. У новембру 1973. Италија је победила у пријатељској утакмици пред 80.000 гледалаца на Вемблију с 1:0. Био је то Муров 108. и последњи меч у националном тиму. Капитенску траку је понео 90. пут. Тако је изједначио и данас важећи рекорд Билија Рајта (1924-1994), првог фудбалера у свету који је стигао до стотог меча у репрезентацији (укупно 105).

Иако је селектор уочи дуела с Пољском обећао Муру, остављајући га на клупи, да му је улога капитена загарантована на мундијалу, то се, ето, није догодило. Ремзи, који је Енглеску непрекидно водио од 1963, поднео је оставку почетком следеће године...

Енглези и Пољаци су се идући пут срели тек на Светском првенству 1986, у групи. Сјајни нападач Гари Линекер, најбољи стрелац у Мексику са шест погодака, није имао милости према голману Јозефу Млинарчику. Дао је сва три гола на мечу и тако стао уз раме прослављеном Џефу Харсту. Њих двојица су једини енглески фудбалери који су постигли хет-трик на мундијалу (Харст у финалу с Немачком на Вемблију).

Г. Анђелић