Њујорк више није центар џеза већ конфузије

Једна од најзначајнијих америчких џез певачица Касандра Вилсон отвориће 29. Београдски џез фестивал. Она ће наступити са триом „Херијет Табман”, названим по активисткињи из времена Грађанског рата, чувеној по борби за ослобађање робова. Врсни музичари Брендон Рос, Мелвин Гибс и Џеј Ти Луис, уз јединствену Касандру наступиће у четвртак, 24. октобра, у Центру „Сава”, и како сви истичу у интервјуу за „Политику”, једва чекају да дођу у Београд, први пут, и представе публици своју визију музичке слободе, оличене у пројекту „Црно сунце” (Black sun).

– Посвећени смо откривању и слушању наших предака и покушају да оно што смо научили од њих инкорпорирамо у модерну музику. Истражујемо кодове наших корена који су преношени од времена ропства до модерног доба. Суштина пројекта јесте да изазивамо једни друге, а тиме и публику да се отвори и слободног ума слуша музику –објашњава Џеј Ти Луис.

Инспирацију за пројекат „Црно сунце” пронашли су у источњачким религијама, појашњава Мелвин Гибс: – Црним се приказује центар сунца. У истом смислу црна вода је симбол најчистије воде. Потпуно супротно од европског поимања црног, које представља таму или зло, овде оно симболише радост, што је и метафора пројекта.

Радост је и Касандри Вилсон прва асоцијација на џез. Од раног детињства окружена је и посвећена музици, али је и дипломирала масовне комуникације. Музика је, како каже њена страст, али родитељи су је саветовали да мора да има „резервни план”…

– Једно време сам радила на телевизији у Њу Орлеансу у пи-ар сектору. Али, када сам се преселила у Њујорк, нисам могла да нађем посао за који сам се школовала. Пошто сам желела да радим, схватила сам да једина друга ствар којом могу да се бавим јесте музика, прича Касандра и додаје да је тада, почетком осамдесетих, Њујорк још био центар џеза, и инспиративно место:

– Било је много клубова; старији музичари су били прави ментори младима. Имала сам велику срећу да учим од мајстора. Али, све се променило. Њујорк више није центар џеза, већ конфузије. Са универзитета излази много џез музичара, који су научени да одрже традицију, али не и како да је прилагоде 21. веку. Надам се да можемо да помогнемо у томе и да им приближимо другачији приступ.

Пре две деценије Вилсонова је објавила албум „Blue Light ’Till Down”, за који су многи критичари рекли да је променио ток џеза, а наша саговорница тврди да је тада формирала свој звук:

– Уживала сам у стварању те плоче. Било ми је ослобађајуће искуство да узмем гитару и скицирам песме. Пре тога, гитару бих се одважила да свирам само у клубу. Постоји неко неписано правило у џезу да вокали не треба да свирају гитару, нити да слушају музику која се базира на том инструменту. Та плоча је много тога променила – каже Касандра, док Брендон Рос, са којим од тада сарађује, истиче да је та плоча резултат искреног креативног импулса: – То је један од разлога због чега је и данас тај албум толико утицајан. Нисмо узимали у обзир шта тржиште жели, а Касандра је имала храбрости да сними музику која је за њу имала значење. То су увидели и слушаоци.

Вилсонова је овенчана, између осталог, Греми, Соул трејн, Даунбит наградама, а магазин „Тајм” ју је својевремено прогласио најбољом америчком певачицом. Сва признања значила су јој и част и одговорност: – Одавно сам научила да се не треба претерано узбуђивати око негативних или позитивних коментара. Поента је да на све гледам објективно, и да се не уплићем у култ ега, јер ћу онда стално понављати исто!

----------------------------------------------------------

Песме урезане у свест

Поред оригиналних песама, репертоар Касандре Вилсон испуњен је и нумерама других познатих аутора. Критичари наводе да је америчка певачица успела да чувене песме Џони Мичел, Нила Јанга или састава „Ју-ту” учини својим.

– Увек кажем да ја не бирам песме, већ оне бирају мене, јер су урезане у свест и повезане са животним искуствима – каже славна певачица, која је одрасла у Мисисипију, живела у Њу Орлеансу и Њујорку, а на питање које место назива домом, одговара: „Ја сам Циганка!”