Инкогнито не скрива емоције

Пред љубитељима есид-џез звука у Београду поклонили су се у претходним годинама неколико пута. Али, то није довољно да задовољи глад публике кад је посреди бенд попут британског састава „Инкогнито”, чија успешна каријера траје већ 32 године. Уз хитове као што су „Don’t You Worry ’Вout a Thing”, „Always There”, „Still a Friend Of Mine”, „Positivity” увек се може заплесати, нарочито када их бенд изводи уживо.

Зато многи поштоваоци „Инкогнита” ни синоћ нису пропустили прилику да уживају у њиховом концерту. Овог пута наступили су у Дому синдиката, на турнеји на којој промовишу најновији албум под називом „Surreal”. Једанаесточлани састав предводиле су две нове певачице, Кејти Хектор и Ванеса Хејнс. Раскошног гласа и стаса, лако су подигле расположење и пробудиле жељу за ђускањем, али и за нежним осећањима, какво иде уз њихове стихове. Публика се бацила на плес, праћен подврискивањем, док су се заљубљени парови и на брзе ритмове, припијени, споро њихали.

Оба главна осећања која буди „Инкогнито” помирила је песма „One love” Боба Марлија, којом су синоћ, већ по традицији, завршили концерт.

Бенд је за више од три деценије, колико већ истрајава на сцени не одустајући од свог звука и задржавајући пажњу љубитеља музике, објавио 15 студијских албума, пет компилација, 46 синглова…

Успон „Инкогнита” почиње 1991. године када су за издавачку кућу „Talkin’Loud” објавили хит сингл „Always there”, а потом и албум „Inside life”. Интернационалну славу доноси им албум „Tribes, Vibes & Scribes” са обрадом песме Стивија Вондера „Don’t You Worry ’Bout a Thing”. Састав је добитник награде „Soul Survivors” за најбољу британску соул групу.