Књиге су слика Србије

Чачак – Министарство културе Републике Србије доделило је Градској библиотеци „Владислав Петковић Дис” у Чачку 367 нових књига, које су овом читалишту уручили министар Иван Тасовац и државни секретар Дејан Ристић. Директор Библиотеке, Даница Оташевић, саопштила је да министар и секретар на овај начин обележавају отварање 58. Међународног сајма књига у Београду и да их пут из Чачка води ка Пријепољу, у посету тамошњој књижници, за коју су такође припремљени нови наслови.

– У тренутку кад почиње традиционални београдски Сајам књига, представници Министарства културе, по мом дубоком уверењу, најбоље ће га подржати ако тог дана буду по библиотекама Србије. Зашто? Зато што су оне места на којима књиге остварују свој пуни и најважнији смисао, као носиоци колективног памћења сваке писмене културе – рекао је Иван Тасковац у Чачку.

Министар је нагласио да „сувише дуго код нас влада уверење да је откуп књига које Министарство сваке године организује начин да се помогне ауторима и издавачима пошто све теже опстају”, и додао:

– Наравно, немам ништа против подршке писцима и издавачима, али држим да су стање у библиотекама и њихова опремљеност, посећеност и број посуђених и прочитаних књига најбоља слика културе у Србији у дубоком, чак би се усудио рећи и стратешком смислу. Јер, без библиотека као места где књиге не таворе него живе и циркулишу, наши писци су осуђени на заборав, наши издавачи су само обичне фирме које послују више или мање успешно, а Сајам само комерцијална приредба на којој ће се сваке године срести све више посетилаца и све мање читалаца.

Напомињући да Србија има 176 библиотека и да ће њима Министарство посветити нарочиту пажњу, министар културе је казао:

– Борхес пише да рај замишља управо као библиотеку. Не знам хоћемо ли од наших библиотека успети да направимо једно такво утопијско место, али сам сигуран да ћемо, ако књиге не буду у њима остваривале своју крајњу сврху, од сопствене земље направити пакао.

Библиотека у Чачку основана је пре 165 година и ово је први министар културе који је у њу ушао.

Г. Оташевић