недеља, 20.06.2021. ✝ Верски календар € Курсна листа

У Шумарицама одата почаст стрељанима

Крагујевац – Да се не понови, али и не заборави, и овога је пута била порука која је упућена из крагујевачких Шумарица, где је јуче, на 72. годишњицу од стравичног злочина немачке војске, одржана традиционална антиратна манифестација „Велики школски час”.

Уз српску химну „Боже правде”, поред споменика Стрељаним ђацима и професорима, венце су положили ученици и професори Прве гимназије, председник Србије Томислав Николић, градоначелник и председник Скупштине града, Верољуб Стевановић и Саша Миленић, министри у влади, представници дипломатског кора и страних војних изасланстава, Војске Србије, као и делегације градова побратима. Претходно, крај цркве у Шумарицама одржан је молебан за крагујевачке новомученике, који је, са свештенством Шумадијске епархије, служио епископ Јован.

У оквиру „Великог школског часа”, изведена је поема „Човечанство нек погледа на сат”, недавно преминулог песника Слободана Павићевића, коју је режирао крагујевачки глумац и редитељ Милић Јовановић. У извођењу поеме, која је почела стиховима „Крваве бајке”, Десанке Максимовић, учествовало је 450 глумаца и статиста. Поруке које су заточени у топовским шупама упућивали ближњима пред стрељане, читане су и на немачком језику.

За разлику од свог претходника, председник Николић је одлучио да не држи говор на „Великом школском часу”. Тако је било прошле, а и ове године. Ове године је изостао и коментар догађаја, који традиционално преноси РТС .

Октобра 1941, немачке окупационе трупе под командом мајора Паула Кенига извршиле су крваву одмазду над недужним цивилима у Шумадији. Била је то освета за убијене и рањене војнике Трећег рајха, који су 16. октобра страдали у заседи партизана и четника недалеко од Крагујевца .

Стрељања су почела 19. октобра, у селима Маршић, Илићево и Грошница, а на једном од највећих губилишта у Другом светском рату, у крагујевачким Шумарицама, за само један дан, 21. октобра, убијено је око 2.400 људи. На стратишта су одвођени мајстори, трговци и занатлије, професори и ђаци Гимназије, а најмлађи Драгиша Николић имао је непуних 12 година.

Одмазда је имала и идеолошки карактер. Међу првима, Немци су побили Јевреје, Роме и комунисте, све оне које су љотићевци означили као своје непријатеље. Трупе Димитрија Љотића нису активно учествовале у погубљењима, али су током привођења и на самом стратишту асистирале немачким војницима. Љотићевци из Крагујевца су, додуше, успели да спасу неке људе, комшије које су познавали, али таквих је било мало.

Спомен-музеј „21. октобар” формиран је 1953. године. Од тада се у Шумарицама, сваког 21. октобра, одржава „Велики школски час”, као централна манифестација октобарских комеморативних свечаности, посвећених жртвама нацистичког терора. Спомен-парк у Крагујевцу се простире на око 350 хектара и у њему се налази 29 гробница са хумкама и споменицима.

У заједничком нападу четника и партизана на локалитету „Думача”, између Љуљака и Бара, на путу од Горњег Милановца ка Крагујевцу, убијено је девет и рањено 27 немачких војника, од којих је један касније преминуо. У бесу због овог догађаја, крајскомандант Ото фон Бишофсхаузен донео је одлуку да у дело спроведе наредбу генерала Франца Бемеа од 10. октобра 1941, у којој је стајало да се за сваког рањеног војника стреља педесет, а за сваког убијеног сто цивила.

Рација је почела 19. октобра, у селима на ободу Крагујевца, где су се, по мишљењу немачке команде, крили „бандити”. Како ту нису успели да сакупе довољан број људи, привођења су настављена у Крагујевцу. Цивили су купљени са улица, извођени из кућа, радионица и бакалница.

Иако је наредба гласила да се проведу мушкарци старости између 16 и 60 година, у колонама које су одвођене на већ припремљена стратишта било је и деце. У први мах нико није знао шта се дешава, пошто су Немци говорили да окупљају људе због издавања нових личних докумената.

Према подацима историчара и вишег кустоса Спомен-музеја „21. октобар“ Станише Бркића, аутора књиге „Име и број”, у Крагујевцу и околним местима стрељано је 40 дечака узраста од 11 до 15 година, 261 средњошколац, као и 16 младића који су имали између 19 и 21 годину.

За одмазду у крагујевачким селима био је задужен капетан Фриц Фидлер. Изнервиран догађајима који су се одиграли у Маршићу и Илићеву, где је приликом покушаја бекства групе мештане дошло до сукоба у којима је погинуло неколико немачких војника, Фидлер је наредио да се похапси још око 500 цивила. Тако је, уместо планираних 2.300, у топовским шупама у Шумарицама затворено око 2. 800 људи.

Податак о 7.000 стрељаних, у минеј за месец октобар, први је уписао прота старе крагујевачке цркве Драгослав Величковић, на основу броја панаија које су Крагујевчани донели у цркву. То је био његов утисак, који је појачавао у црно завијени град. Дан после одмазде, на свим кућама у Крагујевцу, и у оним из којих нико није одведен на стратиште, били су истакнути црни флорови и стегови. Касније су исте податке наводили и Данило Михаиловић, начелник безбедности Дунавске бановине, као и Живојин Јовановић, који је као преживели сведочио на суђењу у Нирнбергу.

Злочином у Крагујевцу бавила се и Државна комисија коју је одмах по ослобођењу формирала нова народна власт. Током вишемесечне истраге ажурирана су бројна сведочења чланова породица стрељаних, а рад на прикупљању података завршен је 12. јула 1945. Подаци до којих је дошла ова комисија увелико су се поклопили са педантним немачким извештајима, који су говорили да је у Крагујевцу и околним селима убијено око 2.800 цивила.

Коментари0
cf9d3
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.

Пријавите се на нашу маилинг листу

* Обавезна поља