Жива штети развоју мозга

Прелиминарни резултати истраживања објављени су у извештају који је поднет Европском парламенту, који указује на могућу појаву слабије развијености неуролошких функција код деце у Европи и свету, као последицу загађења околине живом. Кампања је спроведена уз помоћ различитих организација из свих земаља учесника. На малом, али дефинисаном узорку од 252 жене утврђено је да 95 одсто жена у репродуктивном добу у свом телу има концентрацију живе која се може детектовати анализом косе.

Свим женама укљученим у истраживање мерене су концентрације живе у коси и оне су биле испод дозвољених граничних вредности према препорукама Светске здравствене организације успостављеним 1990. године.

Истраживање упућује на начин исхране, односно на везу између конзумирања рибе и повећане концентрације живе. Ипак, не треба сметнути с ума да је узорак био мали, али и да је ниво загађења животне средине велики.

Истиче се да циљ овог истраживања није да преплаши труднице које не треба да искључе рибу из своје исхране, али свакако треба да поведу рачуна о томе колико рибе конзумирају, као и коју рибу једу.

Научна истраживања показују да изложеност и ниским концентрацијама живе у време раног развоја плода може довести до оштећења нервног система код деце. Најосетљивији су фетуси у развоју, новорођена деца, деца млађег узраста, а у проширеном смислу и труднице. То је зато што су спојеви живе најтоксичнији за мозак у развоју. Труднице или жене које планирају трудноћу несвесно излажу фетус ризику озбиљних неуролошких поремећаја. Жива је изразито токсична, посебно у облику једињења метил-живе које се накупља у одређеним врстама рибе, посебно у већим концентрацијама код риба које су грабљивице, веће растом, дуговечније и на врху ланца исхране, као што су, на пример, морски пас, сабљарка, неке врсте ража, одређене врсте туна…

Сарделе, инћуни, сипе које су претежно на јеловнику наших породица у групи су риба које садрже знатно ниже концентрације живе.