Ценимо људе за живота

Супруга Милана Обреновића, краљица Наталија, yшла је у политички брак. Милан Обреновић је био њен блиски рођак. Обоје сличних карактера, самовољни. Стекла је велику љубав свог народа бринући о рањеницима које је неговала током рата Србије и Бугарске 1885. године. Била је велики добротвор. Брак је био разаран политичким размирицама. Она наклоњена Русији, а краљ – Аустрији. Краљ је био склон преварама и коцкању. После трагичне судбине у којој су страдали њен син и снаја, краљица је прешла у римокатоличку конфесију у потпуном разочарању, живећи у тешкој беди и сиромаштву. Доживела је дубоку старост, заборављена и осуђена. Умрла је 1941. у Француској.

Краљ Александар и краљица Драга, још један трагичан пар који је доживео страшну судбину. Једина краљица српског порекла новије српске историје, како је сама истицала још од времена кнегиње Милице, која је била за оно време образована, али својом појавом није одговарала тежњама српске политике и друштва. Обележена као удовица и нероткиња. Као преваранткиња која је краљу помутила памет. Жена која је више од краља била трн у оку српског друштва. Њена појава је изазивала презир и завист других. Сам чин убиства није толико стравичан колико је било стравично сакаћење тела већ убијеног краљевског пара. Према обдукционим извештајима после атентата забележено је да је над телима краљевског пара извршено монструозно сакаћење, да су недостајали делови тела и да су обоје имали убодне ране пошто су им тела бачена са балкона.

Краљица Марија Карађорђевић, супруга краља Александра Првог, још једна je трагична фигура која је као млада особа остала удовица. Препуштена јој је улога васпитања тројице принчева међу којима је био и будући краљ. Већ на почетку Другог светског рата била је принуђена да с остатком породице напусти земљу у коју се више никада неће вратити, жива.

И на крају, међу свима њима прва дама или другарица, Јованка Броз. Судбина јој је подарила дуг живот. Рођена у беди и сиромаштву, учесница рата из ког је изашла као мајор, а касније и супруга маршала и доживотног председника СФРЈ. Рођена у немаштини, изашавши из рата, касније постаје веома утицајна личност, дружећи се са славним личностима из света уметности, политике, културе… Другарица која је примала у госте најмоћније државнике света остала је услед политичких интрига и сплетака сама. Заборављена и усамљена. Многи кажу, остала је дама до краја. Тврдоглава и борбена Личанка. Многи дају себи за право да коментаришу њен брак и да ли је имала утицаја на свог супруга. Верујем да је била жртва сплетки. Тито је био човек велике моћи и утицаја и многи су у њој видели препреку за остварење својих личних амбиција. Можда је она била та која је свом супругу могла да изнесе самостално мишљење и реалну слику ствари и догађаја, што многи нису могли, а ни хтели.

Једно је сигурно, око моћних личности постоји велик круг ласкаваца који својим „златним речима и похвалама“ уљуљкују државнике у лажни осећај сигурности.

Јованка Броз је била борац, антифашиста. Према њој је учињена велика неправда. Много пре него што су ту неправду осетили народи у држави у којој је некад она била прва другарица. Она ће постати још један симбол и још једна прича у низу неправедности од стране државе и народа. Обесправљена и остављена. Заборављена и разбаштињена. Али ипак, борац до краја. На крају, кажу да човека примају у друштво према оделу које носи, а да га испраћају према духу који је показао. Исто тако кажу да ће њена сахрана поново окупити људе са простора некадашње државе, а и из света. Историја је учитељица живота. Научимо неке њене лекције, ценимо људе за живота, а не само када напусте овај свет.

Мастер историчар, Универзитет у Новом Саду