Шта смо тражили од Јосиповића

Делегација избеглих и прогнаних Срба одржала је састанакс председником Републике Хрватске Ивом Јосиповићем и члановима његове делегације приликом његове посете Србији.

Од господина Јосиповића је затражено да Хрватска обезбеди:завршетак процеса ексхумације и идентификације несталих лица; ревизију пресуда за ратне злочине донесених у одсуству окривљених; поштено и фер процесуирање ратних злочина и других кривичних дела из ратног периода у разумном року; престанак злоупотреба спискова осумњичених, оптужених и осуђених лица за ратне злочине у сврху застрашивања избеглих и прогнаних Срба; повратак одузетих станарских права или правичну новчану накнаду; повратак одузете покретне и непокретне имовине (пољопривредно земљиште, куће и пословни објекти); правичну накнаду за уништену, оштећену и несталу имовину; исте услове откупа за бивше носиоце станарског права који су добили алтернативни стан у Хрватској кроз тзв. Програм стамбеног збрињавања као што су их имали грађани деведесетих година; завршетак процеса обнове порушене имовине; прекид судских поступака против Срба који не живе у обновљеним кућама у Хрватској; исплату доспелих а неисплаћених пензија; признање комплетног радног стажа до 1991. године и поједностављење процеса конвалидације радног стажа за период 1991–1995. године; исплату девизне и динарске штедње; новчану накнаду за неучествовање у процесу приватизације; поједностављење поступка добијања хрватског држављанства за лица која су до рата живела у Хрватској а рођена су у Србији или БиХ; престанак одузимања хрватских личних карата избеглим и прогнаним Србима који део године живе у Србији; доследну примену Уставног закона о правима националних мањина из 2002. године који Србима у Хрватској, поред осталог, осигурава право на слободну употребу српског језика и ћириличног писма тамо где чине више од трећине становништва, као и пропорционалну заступљеност у органима државне управе, правосуђу и полицији у општинама и градовима у којима их је више од 15 одсто а у жупанијама више од пет одсто од укупног становништва.

Делегација је замолила господина Јосиповића да подстакне Владу Хрватске да се убрза рад постојећих шест међудржавних комисија и радних група (нестала лица, ратни злочини, пензије, мањине, повратак културних добара игранице) и дефинише временски оквир за њихов рад. Предложили смои да се оснује међудржавна комисија за имплементацију Анекса Г Бечког споразума о сукцесији и обнови рад „југословенско-хрватске комисије”, која је основана на основу Споразума о нормализацији односа између СР Југославије и Републике Хрватске из 1996. уз обавезу да припремиза потписивање Споразум о накнади штете зауништену, несталу и оштећену имовину.

Избегли и прогнани Срби и други оштећени грађани се залажу да се између Србије и Хрватске успостави међусобно поверење а да дође до искреног, а не лажног, помирења између српског и хрватског народа. Један од кључних услова за то је решавање њихових имовинских и других проблема и осталих отворених питања између две државе.

*Председник Коалиције удружења избеглица