Среда, 24.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

Нови закон успаничио трговце

Уместо поправке производа који се покварио у првих шест месеци од куповине, грађани ће моћи да добију новац назад, предвиђа Нацрт закона о заштити потрошача
Нови закон успаничио трговце
Замена обуће чест проблем купаца

За нов телевизор, веш-машину, пеглу, компјутер или било који други производ који сте купили, а он вам се покварио у првих шест месеци коришћења, моћи ћете да тражите од трговца да вам врати новац – предвиђа се у Нацрту новог закона о заштити потрошача који би, како се очекује, у новембру требало да одобри Влада Србије. По досадашњим прописима покварен производ трговац би слао у сервис и у најбољем случају потрошач би могао да добије нов уређај уколико се утврди да квар не може да се отклони.

Према искуству редакције „Потрошача” и читалаца који су нам се јављали, ово су били исцрпљујући процеси који су се најчешће завршавали на штету купаца. Управо то и најаве да ће се у овој области завести ред, како сазнајемо, успаничили су трговце, који ће сада очигледно морати да побољшају и квалитет робе коју нуде уколико желе да избегну губитке и незадовољне потрошаче.

Ово није једина измена једног од важнијих прописа који би после усвајања коначно требало и потрошаче у Србији да заштите као и све оне у земљама Европске уније. Једна од важних измена јесте и то да ће грађани убудуће имати и право на раскид уговора са трговцем у року од 15 дана од његовог потписивања. Ова одредба је постојала и у претходном закону, али није функционисала, и то је једно од права потрошача које се често није поштовало. 

Тако ће на пример они који су купили телефон од неког оператера мобилне телефоније и при томе потписали уговор који им уз уређај обезбеђује и додатне погодности и услуге, у року од две недеље моћи да раскину тај уговор.

Осим обавезе трговца да убудуће на жалбу потрошача одговара у року од осам дана уместо досадашњих 15 (уколико то не учини може да буде и новчано кажњен), новина закона који се са нестрпљењем очекује јесте и колективна тужба о којој се доста полемише у јавности јер овакав вид заштите омогућава да се једном тужбом покрију интереси великог броја потрошача. Иначе, предвиђено је, између осталог, да ће организације за заштиту потрошача моћи да заступају већи број грађана који имају исти проблем одједном и да на суду захтевају материјалну надокнаду од оног ко је кршио права потрошача.

Тијери Бургоањи, вођа пројекта „Јачање заштите потрошача у Србији“, који финансира Европска унија, каже за „Политику” да је нацрт будућег закона јако добар и да се после дугачког и напорног процеса резултати виде.

– На скали од један до десет будући закон заслужује чисту осмицу јер је разјаснио многе одредбе и представио нове институције које ће ојачати законодавни оквир државе.

Важно је и то да је представио нове и побољшане алате који су суштински неопходни ако желите да овај закон профункционише, објашњава Бургоањи. На питање зашто је строг у оцењивању и зашто закон није добио бољу оцену, наш саговорник каже да је десетка изостала јер се закон још мора побољшавати. 

– Ако дозволите, закон из 2010. године није био уопште лош, али бих га оценио петицом, јер је био добар само на папиру, али неспроводљив у пракси – каже Бургоањи.

Суштина новог нацрта закона јесте иначе његова већа примењивост. То се пре свега односи на уговоре закључене на даљину и уговоре закључене изван пословних просторија трговца.

„Нови закон пружа потрошачким организацијама у Србији нова права регулисана Скупштином организација за заштиту потрошача. То је битна и нова вредност за организације потрошача у Србији и обезбеђује демократски и јавни поступак”, каже Гражина Рокицка, главни стручњак за заштиту потрошача. 

Као чланови скупштине, организације за заштиту потрошача ће одлучивати о  њиховим представљањима на Националном савету за заштиту потрошача и другим кључним питањима заштите.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.