Октобарска еволуција

И овог октобра се видело колико је српски грађанин еволуирао у политичког верника. Александар Вучић му дође као Месија, као спасилац Србије. Грађани живе веома лоше, а власт има велику подршку. Улица господара Вучића се, неким политичким ДУП-ом, шири у свим правцима, тако да ћемо ускоро сви живети у тој улици, у том граду, у тој земљи. Опозиција је забављена о свом јаду и повремено даје слабе знаке живота, али нема екипе за реанимацију.

У међувремену, „Ер Србија” је узлетео на крилима „Итихада”, док се Ердоган суновратио у средњи век. Први авион носи назив „Новак Ђоковић”, па би у том смислу и први воз на релацији Београд–Бар требало да се зове „Старина Новак”, а владин авион „Кир Јања”, бар када је култура у питању. Пред први „Ђоковићев” лет у Абу Даби, Вучић је изјавио да ће Србија бити чудо. Чекај, први потпредседниче, па Србија је већ деценијама чудо над чудима. Питај Кусту.

Приштина се залаже за изборе, али уз што мање Срба. Јуре да хапсе Вулина што пре, пре него им тамо дође Александар Вучић. И патријарх је позвао Србе са Косова да гласају. Уколико га не послушају, мораће да користе Чарнојевић-турс.

У страху су велике очи. Демократска странка и ЛДП се држе за руке у овој СНС плими. Као Ивица и Марица. А онај други Ивица шепури се у премијерској фотељи, чим Вучић оде на пут.

И људско биће је еволуирало: неће само нестати полови, како наука тврди, већ и разлике међу људским половима. Појавио се један трећи и усред Црне Горе ставио оне брчине. После им је митрополит скресао у брк.

Неки генетски модификовани људи уваљују нам генетски модификовану храну. Еволуираћемо у мутанте, који од модификованог прасета праве рибљу чорбу. У међувремену сточарство нам је пало на ниске гране. Додуше, имамо стоку, али фале нам краве, овце, свиње...

Народ је рехабилитовао мајора Будисављевић. Али, тек после смрти. Јованка, као права патријархална Српкиња скрасила се поред свог мужа, који није био нимало патријархалан, а још мање Србин. А могла је за живота да буде наша Јованка Орлеанка.

У октобру су се Црногорци принудно сетили Његоша, а Срби су млако узвратили да не би наљутили Мила. Није политички коректно бити већи Србин од Црногораца.

Октобар није био досадан. За то су се потрудили млади преступници и Жандармерија. Пуцало се на све стране и у све и свашта. Тек да не заборавимо колико смо јуначки народ.

Пре него што потпуно пукнемо.