Родитељски брак

Људи се одлучују да ступе у брак из љубави и због љубави. Некада то чине због снажне заљубљености, верујући да је то прва фаза љубави, а да је њен интензитет гаранција да ће за њом следити квалитетна и дуготрајна љубавна веза и добар брак. Већина тестира подобност партнера током извесног периода озбиљног забављања или заједничког живота. Међутим, ништа од овога није гаранција да ће дугорочно гледано брак бити добар. Међу негативним исходима, као што су нестабилан и неквалитетан брак и развод, налази се и оно што називамо „родитељски брак“.

Родитељски брак је брак у којем су муж и жена занемарили међусобни однос потпуно се посвећујући улогама оца и мајке. Они остају у браку иако између њих нема размене нежности, иако нема сексуалног контакта или је он изузетно редак. Оно што их тако чврсто повезује јесте заједнички циљ подизања детета или деце.

Када млади брачни пар добије дете, тада се њиховим постојећим улогама мужа и жене придружују улоге оца и мајке. Ступање у нову улогу повезано је са стресом и узбуђењем, са страхом да се особа у њој неће добро снаћи. Због тога новопечени родитељи новим улогама посвећују пуно пажње, енергије и времена. Што су више током времена које проводе заједно у улогама мајке и оца, то су мање у улогама жене и мужа.

Препуштени аутоматизмима свакодневице људи и не примете да пролазе године и да су се као партнери полако и постепено удаљили. Ако отуђени партнери осећају нелагодност у оним тренуцима када би требало да буду муж и жена, беже од тога тако што се стално враћају причи о деци и њиховим проблемима.

Иако неки људи јесу искрено задовољни својим родитељским браком, треба знати да ова врста брака носи извесне ризике. Притајено незадовољни партнер може потражити изван брака оне еротске потврде које не добија у браку. А прељуба увек садржи могућност развода. Особе у родитељском браку се плаше тренутка када ће деца одрасти и осамосталити се, тако да им родитељи више неће бити потребни. Зато овакви родитељи некада несвесно саботирају осамостаљивање деце. Некада се родитељски брак распада када деца довољно одрасту. Особа која сматра да је испунила своју родитељску функцију престаје да се „жртвује“ и, сматрајући да је то заслужила, се окреће себи и својим потребама.

Постоји начин да се људи који се налазе у родитељском браку поново емотивно приближе и успоставе однос мужа и жене. Довољно је да се договоре да ће одређеног дана проводити заједно неколико сати у активности у којој обоје уживају. Систематично провођење заједничког времена у улогама мужа и жене већ ће за неколико месеци резултирати много квалитетнијим односом.