Ко вас највише иритира

Пажљиво читамо „Политику” па нисмо пропустили ни амбициозан покушај професорке Економског факултета Универзитета у Београду Данице Поповић да подигне ниво просвећености нације.

Немало смо, међутим, били затечени непријатним и злурадим тоном текста, из којег смо разумели да госпођа Поповић редовно и темељно „чита” Танјугове вести, и да то раде и сви медији у Србији не би ли достигли циљ сваког нормалног новинара – да једног дана буде лоботомиран.

Разумели смо и то да госпођа Поповић, прононсирани промотор ставова српске интелектуалне елите, тачније оног њеног дела којег власт не уважава и не ангажује, те тумач недаћа намученог народа, није имала довољно храбрости да каже шта заправо њу тачно мучи, то јест да персонализује своје праве мете.

Танјуг то свакако није, али смо морали да реагујемо, уважавајући чињеницу да су дрскост, глупост и злурадост универзални феномен, а не само српски.

Ако је ипак до Танјуга, тај проблем се једноставно може решити, те молимо госпођу Поповић да избрише веб-страницу Танјуга са листе фаворита, а Танјугову апликацију на „паметном” телефону да препусти неписменом и необразованом, али добронамерном свету.

Ми у Танјугу, на пример, мењамо ТВ канал кад крене најновија епизода серијала „Љута макрокасирка жели да постане гувернерка”.

Поштована професорко, реците ко вас заправо највише иритира у нашем сервису.

Или, покушајте на каквом економском форуму, али, немојте Танјуг да увлачите у живо блато професионалних и личних фрустрација.

Ми смо своје ратове водили директно, не користећи као живи штит било ког новинара или било који медиј.

А кад је о медијима реч, посао новинских агенција свуда у свету и јесте да тачно пренесу информације о ономе што се догађа.

Танјуг ништа „не јавља”.

Танјуг је новинска агенција која емитује четврт милиона вести годишње, са око милион објављених информација („Гугл” претраживач), које користи око 100 домаћих и страних медија, и сви они, како вели гђа Поповић, само чекају и преписују оно што Танјуг емитује, немају појма о послу којим се баве, и све то плаћа неко коме је до бацања пара, неки лудаци нам за то дају чак и признања, а гђа Поповић свима заједно намењује лоботомију, плитким резом, какав је и текст објављен у „Политици”.

Разуме се да новинари и уредници Танјуга каткад погреше, али и да Танјуг одмах емитује исправку, као што је учинио и у случају информације о „беатификацији” папе, уместо његовог устоличења.

Како је ту исправку у Танјуговом сервису могао да „превиди” тако пажљив аналитичар његових садржаја какав је госпођа Поповић?

Како је превидела недостојности, смицалице, подметачине, непријатности, повреде приватности и сличне гадости које се путем медија свакодневно пласирају?

Зар заиста мисли да ће било ко из њеног текста закључити да у свему томе барјак носи Танјуг и да је толика и таква неписменост и необразованост новинара и уредника Танјуга, од којих су многи управо њени студенти, донела толико јада и невоља људима у Србији да је морала– несрећна госпођа Поповић – да помене Танјуг равно десет пута у свом тексту, укључујући наслов и наднаслов, за који, додуше, не знамо да ли су њени или редакцијски.

Поштована професорко, текст који сте потписали вређа својом баналношћу. Следећи пут се потрудите мало више, синхронизујте се и компензујте, да се послужимо, вама очито блиским, медицинским вокабуларом.

До тада – више среће, шта год да вас чини срећном.

Укључујући и текстове на страницама ваше, и наше, „Политике”, од којих добар део носи потпис – Танјуг.

Директорка Танјуга