Савези и клубови воле победнике на изборима

Општи избори су прошли, а када је руковођење српским спортом у питању они још увек трају. Наравно, нема неизвесности ко ће победити, славиће победници из редова актуелне власти и од 2000. је углавном тако.

У традиционалној вртешци прво је уместо Велибора Совровића (близак Демократској странци), који је са овог положаја смењен у марту, средином септембра за председника Ватерполо савеза Србије већином гласова изабран Зоран Бабић (шеф посланичке групе СНС у Скупштини Србије). У децембру ће Вука Јеремића (када је изабран истакнути функционер Демократске странке, сада самостални посланик у Скупштини Србије) на месту председника Тениског савеза Србије заменити Братислав Гашић, потпредседник Српске напредне странке и градоначелник Крушевца, а сви већ виде леђа и Драгану Ђиласу (председник Демократске странке), председнику  Кошаркашког савеза Србије.

У постојећем систему савези и клубови воле власт и њихово понашање је рационално јер у све већој беспарици без политичара нема ни пара од јавних предузећа неопходних за преживљавање и такмичење.

Званично, држава финансира спорт из буџета, а захватање од јавних предузећа је уствари прикривено финансирање из буџета. У ситуацији када странци немају (или имају новчано занемарљив) интерес да се рекламирају кроз спорт у Србији јер је наше тржиште мало и не постоји конкуренција, јасно је да морају да постоје јавности доступна правила у узимању новца од јавних предузећа. Овако, већ деценију и кусур имамо парадоксалне ситуације. Ево о чему је реч. Ако „МТС Телеком” има конкуренцију на тржишту и мора зато да се рекламира, зашто то онда чине ЕПС и Србијагас који су монополисти? То онда отвара могућност небројаних манипулација и ставља владајућу политичку елиту у положај оних који одлучују коме ће и колико дати пара од спортских организација и клубова. И обрнуто, ако би се јасно у буџету, као додатак предвиђеној суми,  укалкулисала давања „са именом и презименом” јавних предузећа српском спорту, бар би онда сав новац намењен „непосредним произвођачима” њима стварно и стизао.

Од приватизације у српском спорту не треба очекивати чуда, јер практично осим два фудбалска клуба и нема шта да се прода. А и ту је боље ићи на модел у коме би и Партизан и Црвена Звезда користили један стадион (пример Италије, итд), а да остатак новца од продаје оде у буџет града Београда.

И све док се тачно не буде знао пут сваког, ама баш сваког динара, цветаће и љубав спортиста и политичара, на обострано задовољство.

Ратко Павловић

-----------------------------------------------------------

И Вучић и Дачић имају људе у Звезди и Партизану

Политичари у српским клубовима и спортским савезима нису изум овог века, било их је у и Титово и у Милошевићево време, а ново је само то што се у спорту врти све више и више новца. Када је садашња генерација политичара у питању, ретки су они који нису били у управи неког клуба или савеза. Двојица с највећим рејтингом, Александар Вучић и Ивица Дачић, нису на функцијама у спорту, али су на важна места делегирали своје људе.

Тако су у ФК Црвена звезда Славиша Кокеза (СНС), Александар Антић (СПС), Ивица Тончев (СПС), али и Бранко Радујко (ДС). Председник СД Црвена звезда је Петар Шкундрић (СПС), док су у ФК Партизан у управи Бранко Ружић (СПС) и Новак Недић (СНС), заменик генералног секретара Владе Србије.

На челу Фудбалског савеза Србије (ФСС) налази се Томислав Караџић, пре две деценије носилац листе СПС-а у Суботици, за кога се веровало да је и данас човек СПС-а, али је премијер Ивица Дачић недавно нагласио да „Караџић нема подршку СПС-а”.

Председник Кошаркашког савеза Србије (КСС) и даље је човек из бивше власти Драган Ђилас (ДС), док у два највећа клуба нема толико политичара као у фудбалу. У Црвеној звезди главну реч води Небојша Човић, некадашњи градоначелник Београда, који не може да побегне од оцене да је политичар чак и кад није у некој странци. У том клубу се све више пита и Андреј Вучић, брат првог потпредседника владе.  Донедавно је овај клуб био „у рукама ДС-а” када је у њему био и Горан Весић, једно време сива еминенција и у фудбалском клубу. Што се тиче Партизана, у њему је на месту потпредседника од 2006. Андрија Младеновић (ДСС). Председник Републике Српске Милорад Додик је почасни председник КК Партизан на чијем челу је својевремено био Ивица Дачић.

Вук Јеремић је као кадар ДС-а стигао на место председника Тениског савеза Србије (ТСС) а ускоро ће га на том месту наследити Братислав Гашић (СНС). Бивши председник Смучарског савеза Србије Млађан Динкић је тренутно почасни председник Кошаркашког клуба Раднички из Крагујевца.

Некадашњи председник Атлетског савеза Србије Велимир Илић (Нова Србија) сада се спрема да дође на чело Боксерског савеза Србије, одакле одлази Велизар Ђерић (СПС).

Дуга је листа оних који су последњих година, у разним спортовима, били на функцијама у спорту: Душан Мракић (СПС, фудбал), Оливер Дулић (ДС, ватерполо), Велибор Совровић (ДС, ватерполо), Живорад Анђелковић (ДС, кошарка), Ненад Поповић (ДСС, фудбал)… Председник Рукометног савеза Србије (РСС) Велимир Марјановић је близак ДСС-у.

Неки политичари се не налазе на функцијама у спорту, али се у неким клубовима питају за све.  Попут Драгана Марковића Палме у ФК Јагодина.

А пре само годину дана у ФС Србије је прочитана препорука из светске (ФИФА) и европске (УЕФА) фудбалске уније с насловом: „Политичари ван клубова”…