Уторак, 28.06.2022. ✝ Верски календар € Курсна листа

Шта је Прибој без ФАП-а

Прибој: кад замре фабрика, замре и град (Фото С. Јовичић)

Прибој – Невесела дешавања око ФАП-а, последњих дана, гурнула су у жижу јавности варош на Лиму, већ годинама једну од најсиромашнијих у Србији. Да ли би посрнули Прибој, чије срце је ФАП, могао опстати да су ову онемоћалу фабрику пословне недаће ка стечају погурале?

На ту могућност, изгледа, овде нико не сме ни да помисли, без обзира што целу деценију ово предузеће опстаје искључиво уз државну помоћ, уз незнатну производњу, и тек што су пресахнуле славине за субвенције овде завладаше невоље. Сваки пети запослени Прибојац ради у ФАП корпорацији, која броји око 1.500 радника, а од судбине те фабрике и друге преостале прибојске фирме зависе.

„Ако угасе ФАП, Прибој је мртав град“, једна је од омиљених радничких парола узвикиваних током минулих протеста на прузи. Али то није само став незадовољних радника, које је издало стрпљење у дугом чекању макар на једну од пет неисплаћених плата и право да се, као и сви други, лече уз оверене књижице. Слично су говорили и они што воде ову локалну самоуправу.  

„Општина би без ФАП-а банкротирала. Од чега би купили мазут и ко би плаћао грејање ако ФАП не прими плату? Како трговац да набави робу и плати порезе ако ФАП-ови радници робу узимају на вересију? Прибој није Крушевац или Трстеник, нема село или какву залеђину као други да би народ могао да се снађе“, упозоравао је јавно ових дана Лазар Рвовић (СНС), председник општине Прибој.

Сада, после договора са Александром Вучићем да се неисплаћене радничке плате до 1. марта подмире а књижице одмах овере, те доласка представника „Мерцедеса“ у Прибој и обелодањивања намера о истинском а не фиктивном реструктурисању ФАП-а, све наједном изгледа друкчије. Страх људи од стечаја фабрике полако нестаје, у мислима су планови како уз државну помоћ уздигнути фабрику. Оживеле су наде да би немачки аутомобилски гигант могао да помогне прибојском предузећу, при чему се помиње могућност да упосли десетак одсто овдашње производње. Вицепремијер је упозорио раднике ФАП-а да им наредна четири месеца неће бити лако, уз минималне плате, али обећао да ће бити пронађен стратешки партнер и временом, до 2015. године, ова фабрика постати профитабилна.

Но док ФАП заиста не живне, а то нимало неће бити лако јер производња месецима стоји и проблеми су дуготрајни, прибојска стварност је и даље у знаку сналажења да се преживи. Тешко у граду на Лиму може да се заради који динар каквим физичким радом, као у другим местима. „Како да некоме понудим да му за паре истружем дрва кад сви то овде сами раде, од чега другоме да плате“, јада нам се један пролазник.

Све више је молби општини за социјалну помоћ, а танак је општински буџет да подмири потребе армије сиромашних. Околна брдска села су запустела, људи се у њих нерадо враћају. Варош једино живне кад су плате у ФАП-у или кад стигну пензије, али и то накратко. Приватни сектор је слабо развијен: приватизација је упропастила некадашње веће фирме, а поједине што још некако одолевају, попут „Полиестера“ и Фабрике седишта, сасвим су са ФАП-овим опстанком повезане. Општина Прибој је спала са 37.000, на око 27.000 становника.

То „некад“ и те како омета овдашње привикавање на живот у сиромаштву. Са актуелним подсећањем на тачно 60 година од почетка производње у ФАП-у, нико не може да заборави „златне дане“ Прибоја и те фабрике, кад је с њених трака излазило преко 7.000 камиона и аутобуса годишње, а 40 милиона марака вредни делови за камионе одавде се испоручивали за потребе монтаже „Мерцедеса“ у Штутгарт.

 – Била су то незаборавна времена за Прибој када је ФАП финансирао градњу око 2.000 станова у овом граду. Радили смо некад као „Југославија у малом“, били основа заједничког предузећа у коме су, уз нас, били и босански „Фамос“, Творница аутобуса Загреб и Фабрика аутобуса Скопље. Све у Прибоју је око ФАП-а развијано, сав живот и привреда. Наши мајстори и инжењери били су на најбољем гласу јер су радили по стандардима „Мерцедеса“ и високим стандардима СНО-9000 наше војске – сећа се Витомир Пјевац, својевремено генерални директор ФАП-а, сада члан Општинског већа у Прибоју.

Кад је Пјевац с краја деведесетих водио ФАП, у предузећу је било 6.903 радника. Касније, од 2000. наовамо уз разне социјалне програме тај број је пао на 1.500, а производња се сасвим смањила.

 – Још 2009. године, кад сам председавао општинском скупштином, локална самоуправа је, у форми препоруке, донела закључак да треба уредити законски амбијент да би ФАП и друге домаће фирме боље могле да послују. Али држава на то није реаговала. Давала је за фабрику прилично новца, који је углавном трошен на плате радника, а недовољно за производњу и развој. Стање је отежавало то што сваки вапај „купујмо домаће“ није могао да се чује, јер је у сукобу са законом о јавним набавкама који ни у чему не даје предност домаћим произвођачима – подсећа Пјевац, па додаје: Прибој само са ФАП-ом има какву-такву будућност. Без њега би био град музеј, пустиња у бетону, насеље гладних људи без перспективе.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.

Овај веб сајт користи колачиће

Сајт politika.rs користи колачиће у циљу унапређења услуга које пружа. Прикупљамо искључиво основне податке који су неопходни за прилагођавање садржаја и огласа, надзор рада сајта и апликације. Подаци о навикама и потребама корисника строго су заштићени. Даљим коришћењем сајта politika.rs подразумева се да сте сагласни са употребом колачића.