Ругање у огледало

Неколико мојих текстова које је „Политика” објавила изазвали су негодовање и више коментара. Неки погрешни аргументи који су коришћени наводе ме да одговорим у неколико речи. Али пре свега коментар господина Симоновића ме наводи да, на жалост, на крају баладе, коначно схватим да ме београдске колеге не разумеју. Нема сумње да Metalurgia International није часопис који спроводи ригорозну рецензију, и да је то веома слаб часопис. Није спорно да је превара професора с ФОН-а, као превара, сасвим добра, уз неке недостатке, као што је литературно место Шиље Проналазача на српском. Али изгледа да сам био у заблуди кад сам мислио да је сасвим јасно да се моја критика односи на начин како је указано на недостатке MI – преваром – кад други начини постоје. Ипак, видим да невероватне заблуде владају међу колегама у Београду које су вероватно у вези са непознавањем начина како се часописи праве. Рецимо, није тачно да наслов часописа ригидно одређује и његов садржај; да наплаћивање за публиковање аутоматски значи слаб часопис (дакле „мање добар“, а не „лош“, као што инсистирају колеге); да секретарице обављају посао уредника и рецензента; да се научна вредност производа научног рада лако одређује, чак и док је научни рад још на папиру. Симоновић наводи примере превара или лоших научних радова који су прошли ригорозне рецензије. Сам текст Боханнона, који овде наводим, пример је сасвим ненаучног текста који се још хвали а који је амерички Science, додуше како би се ослободио критике, лукаво објавио у категорији „вести”.

У „лоше” научне чланке спадају текстови када аутори раде студије које нису новост, забораве понешто, попут контролних експеримената, или ураде лошу статистику, закључују неадекватно о значењу експеримента или напишу нејасно или је језик лош ако га аутори слабо знају. С друге стране, слобода мисли, слобода штампе, слобода говора се мора поштовати. Свако има право да издаје часопис какав жели. На научним институцијама је, а не на дисциплинској полицији, да прави ранг-листе по квалитету и одлучује шта је квалитет у науци. Мангуплук у науци, добронамеран или не, ипак је мангуплук и не припада науци. У том смислу, ограђујем сеи од Metalurgia International али и од професора са ФОН-а. Наука је наука, ни мање ни више, а безобразлук је остало.

Мени, с друге стране, није јасно зашто је колегама толико тешко да на мој прост аргуменат одговоре просто и директно, него наводе моје аргументе које ја развијам против њихових (велике научне преваре – Пондс и сл.) – као своје и на чудноват начин их тумаче као да ти аргументи обарају моје аргументе; не разумеју просте метафоре, каче се за дефиницију „суштине науке”, што је комплексан филозофски проблем. Или пак имплицитно импутирају румунском часопису те чувене историјске преваре које искључиво погађају велике часописе. Јелитотајнаучниметодкојиони, научници, тобожебране? Имплицитно, према ономе што кажу колеге из Београда, ја сам на неки начин „крив” за преваре у научним часописима, кварим можда омладину и, стиче се утисак, не би им сметало да завршим као Сократ. Заиста нека надреалистичка мудровања! Ја чак сад почињем да сумњам да су колеге Ђурић и остали сасвим озбиљно њихов текст дали у штампу MI, па кад су приметили недостатке, предомислили су се и огласили га шалом!

Одбрана моралних падова Ђурића и сарадника, који подмећу лажни чланак, а посебно бившег кандидата за ректора, професора Душана Теодоровића, који заступа екстремне ставове (избацивање с факултета!), мислим да је слаба и морам да поновим: сматрам да је подметање лажног чланка у циљу дискредитовања Metalurgia International претеран, радикалан, диверзантски начин реаговања и морално неприхватљив.

Утилитаристичка дилема: „која средства за које циљеве употребити, ако су средства морално проблематична”, истина, постоји и предмет је многих филозофских расправа. У нашем случају, штета која је учињена лажним текстом Ђурића и сарадника, као и коментаром професора Теодоровића (средства), далеко је већа од користи (циља) до које ће се евентуално доћи, ако се MI дискредитује или ако, као резултат тога, MI подигне ниво рецензија (циљ).

Metalurgia International је часопис који је очигледно направио грешку приликом рецензије чланка Ђурића и сарадника, то јесточигледно је да рецензије није ни било и вероватно је да је то њихова чешћа пракса. Али аутори су могли претходно да подсете уреднике да су рецензије увек обавезне или да се чак препоруче да волонтирају рецензије.

Наводи се да на Балкану постоје чак три часописа, два из Босне и Херцеговине, који су у Science Citation Index (SCI) које треба угушити. Зар не би било боље помоћи им нашом стручношћу, без обзира на то што не доноси новац. То би помогло развоју науке и допринело научном угледу региона у свету.

Професор универзитета, Париз

Сутра: Лопта је у пољу академских институција